„A  SNAGA  SE  MORA PRELITI  U DOMOVE  NARODA I   INSTITUCIJE ... I  OJAČATI  TAJ   MOTOR KOJI   VUČE U PRAVOM  SMJERU„ ....... 

Ove, samo  izvađene iz konteksta,   riječi  vođe  svih  bošnjačkih  političkih snaga  (što bi on volio da bude,  a nije) uzela  sam iz obraćanja  Bakira  Izetbegovića intelektualcima „Krug-a 99 „imajući u vidu  procentualno ukrupnjavanje probosanskih stranaka (oslanjajući se naravo na  islamističke organizacije u svijetu i šire)  u tijelima na vrhu predstavničke BiH piramide.

Međutim,  snaga  koja  se   prelijeva  iz  stvarnih domova  naroda (naravno  bošnjačkog) kao što su više stotina poslovnih ljudi,  onda sasvim  običnih  ljudi, pojedinaca i čitavih porodica, pa  sudija  Ustavnog  suda  i inih drugih (koji pominju prijatelje u Beogradu!) dakle  grupa  ljudi  iz  cijele  BiH   na putu  prema  Beogradu i cenrtu za vakcinaciju  -  jeste   razumni, ljudski,   humani  i , ako hoćete civilizacijiski   čin  građana  Federacije  BiH, ali  i  iz drugih zemalja regije, koji zabrinuti  i prestrašeni svakodnevnim  izvještajima o zaraženimi i  umrlim   sugradjanima traže izlaz iz  blokade  ove   strašne pandemije koja  vlada, usmrćuje  i ne popušta, a  kojoj  jedina, trenutno  moguća  odbrambena  „snaga  i motor koji vodi u pravom smjeru„  može stati  na put   - jeste  HITNA   VAKCINACIJA,  pa makar to  bilo  u, donedavno, omrznutom Beogradu.

Izgleda   da narod  d a n a s   u  Federaciji    ne  osjeća   prema Srbiji ono što je bilo   samo koji par mjeseci  ranije  (bar jedan dio)   gledajući  tako  u budućnost, a  ne živeći u  prošlosti, koja  nikome  d a n a s  ne nudi ništa  više  osim stalnog  kukanja, prebrojavanja  žrtava  svih naroda ove nesrećne zemlje - entiteta   prepunih javnih kuhinja, podjele  krompira, luka i  kupusa  - koje  proizvodjači nisu mogli prodati, pa ih  velikodušno  poklanjaju jadnome narodu, baš kao da je ona prva godina poslije rata...  Ali  baš ta  naša nesrećna prošlost  daje  velikodušno   onima  koji  od  zasluga  žrtava i njihove pogibije, veoma  dobro žive  i  vakcinišu  se, vrlo vjerovatno, negdje drugdje (ili već imaju onaj čudesni lijek koji košta 600 Evra  po ampuli ili tableti, nisam sigurna, sa kojim može, kako kažu, sigurno  da se preživi. Ko ima, naravno, da ga plati, a narod nema dovoljno ni za obični snimak pluća i brojne lijekove i neophodne vitamine, kako kaže potreseni advokat Senad Pećanin.

Dotle dobro plaćeni uhljebljenici, politički šmekeri  koji tačno znanju kad preletjeti  u drugu stranku  i zašto, većinom  tihi,  ali i agresivni  umišljeni  patuljci po znanju i kulturnoj širini, psihičkg sttausa vrlo upitnog i opasnog, neki protežirani   opozicionari, ali i dugogodišnji rezidenti politike - blogeri i međunarodni  organizacije -  i   ini  koji se  zajebavaju u situaciji u kojoj narod ne vidi  izlaz, jer nikada,  baš  nikada po  pitanju  ko je ovdje veća  žrtva  -neće doći  do konsenzusa  unesrećnih naroda, koji  broje i  prebrojavaju ko je koga više ubijao u BiH  – a ne kako obezbijediti narodu da može da plati rečune, poreze i kredite, a da pri  tome ne padne u dužničko ropstvo,  ili  da odabere da ne nosi maske i ne drži distancu (o socijalnoj distanci  bogatih i siromašnih  koja guši  da i ne govorim ) jer svejedno ga  (narod)  ne čeka ništa bolje, kako sada stvari stoje. Uobičajeno da se sve češće čuje od naroda: svjedno je kako ćemo propasti, A PROPASTI IZGLEDA HOĆEMO kako god se okrene.

Da li narod postaje svjestan da ga svađaju i dijele oni koju mu žele zlo, bez obzira na razlike i neriješene stvari, koje imaju svi narodi na svijetu –dok se bogati bogate sve više, a sirotinja vapi da joj se pomogne !

O  kakvoj snazi  p o l i t i k e  udruženih  bosanskih stranaka koje glume da su multientničke, igrajući neku  pokeru sličnu  igru   s  narodom (jer  su  igrači pokera  vispreni  i skloni  riziku, što ovi jesu, dok pune džepove  ogromnim bogatsvom  na stranim račnima)   govori   tihi  i strpljivi   Izetbegović  Bakir   u vremenu  kada  se   na  red   za  dženaze  u  Sarajevu čeka danima, kad  Senad Pećanin, iskreno   ganut,  skoro plače dajući intervju N1 – neko veče, o teškoj situaciji u Sarajevu (nije mnogo  bolje ni u Banja Luci, jer narod  masovno umire, a mjesta u bolnicama  skoro da  više i nema). Dakle, mogli i mi plakati, da nismo ovakvi kakvi jesmo.

O kakvom pregrupisavanju političkog pro-bosanskoga   bloka i povećanju procenta istog, koga, međutim,  nije  bilo u akciji  nabavljanja vakacina,  nego je na sceni  u Sarajevu udruženo opanjakavanje i blaćenje  Vučića i Srbije, u  čemu uglađeni  Zvizdić prednjači, a niko ga ne pita  š t a on radi za svoj narod, ili njegov predsjednik  stranke, jer ne radi ništa, a predsjednikova  supruga se zaje .... dobro, ipak je ona ljekarka, čije  godine studija veoma cijenim, pa neću biti prosta do kraja). Koliko je ona  lično, evo,  svojim vezama, podrška  svome  narodu –to je druga priča.

BiH vlast je puna  povlaštenih i  prebogatih  jebivjetara  (od kojih  je jedan  opozicioni ministar  obišao zemaljsku kuglu, a  BiH  ama  baš  ništa nije dobila od njegove putničke aktivnosti globtrotera (u prevodu čovjek koji putuje iz zadovoljstva i sporta), nego je on vidio ono što ne bi od svojih para nikada  vidio, ili  recimo  jedne Turkovićke  (ne opisujem je Bože sačuvaj, ali se pitam ima li iko u BiH drugi, mlađi, itd.  da  „obnaša“ ovu  funkciju!?! ), čiji  je zadatak da  uporno  i cinično   zavađa narod u BiH,  gdje god stigne, posebno u islamskim zemljama, a sama  ne čini ništa, nego se hvali se kako  je   l a k o nabaviti vakcine (pa što ih nije nabavila preko Muslimanske braće ako je tako lahko) nego smara i sluđuje  dodatno narod, koji ne zna ni šta će, ni kuda će.

Zastrašen  je narod izgledom  da dugo vremena neće i ne može biti bolje. U takvoj situaciji bira jedini logičan put – bira da preživi, pa makar se  zahvaljivao Beogradu. Da  je Zagreb  ponudio  nešto slično  kao Beograd, a  nije  i   n e ć  e,  narod  Fedeacije   bi    hrlio  tamo, jer su te veze, da se ne lažemo, bile i jesu jake.  Ali   je  nevoljnike   i izbjeglice  sa svih strana uvijek  i samo primala Srbija  bez obzira na  naciju  i  vjeru   (lično  i  porodično iskustvo još  iz onoga drugog  rata) mislim na sve protekle ratove, ili recimo na egzodus svijeh moguć, pa ne valja)  ali koliko znam prima i sadašnje  migrante u prilično pristojnim uslovima, što Hrvatska ne  radi,  nego  pendrecima  tuče  migrante, sve prema zakonima i konvencijama  EU. Koliko ja znam nisu se ovi mirotvorci iz EU baš pretejerano zamjerili  Hrvatima na  tolikoj empatiji.  

Vodeći  ljudi   u   Fedraciji,  prije  svega  Savjet minsitara, kako  izgleda, nisu    ništa učinili,     jer   se i  inače previše ne  zamaraju   da  se  vakcina  nađe i  kupi, da se narod spasava – a  ne da sluša i   gleda  starački, anahroni  „Krug  99„, hiljdama milja  udaljen od stvarnosti, koji  lamentira o prošlosti  i krivici Srba, a nema  ni snage ni želje da kaže  š t a   treba  da   se  radi    s a d a    da   bi narodu bilo bolje.  Da  bezbrojne  dženaze   ne  postanu dugoročna  stvarnost  Sarajeva, mjesta  za ukope u Vlakovu   stravična  je slika  koja obilazi svijet, činjenica da su mrtvačnice nedovoljne,  a suze jedino čemu se  ojađeni  narod  Federacije  može nadati.

Srbija (i  Vučić)  je uradila sve što je mogla za svoj narod, makar moleći  i Rusiju i Kinu,  što  i jest dužnost Prvoga čovjeka da pomogne kako  zna i umije (tako ružno  govore  i  ovi  blijedi likovi  iz opozicije za Dodika, mada bi  i  oni molili i  kumili  Vučića  da su na njegovom mjestu). Srbija je posebno uredila mjesta za vakcinisanje na svjetskom nivou i pozvala ljude da dođu, ubrzala proces vakcinacije maksimalno – na čemu su  ljudi  koje sam gledala  na TV –u   bili zaista  iskreno zahvalni.

Eto  koji  MOTOR vuče i pravom smjeru, strpljivi  Bakire Izetbegoviću.

Bez obzira da li  ja lično Vučića volim ili ne (što nije ni važno), da li mi je simpatičan ili ne, podržavam iili ne, imao  skrivene  namjere da bude  GLAVNI u regiji, povlači prave  državničke poteze, jer   on    pruža   ruku  BiH, ne ističući  nikada posebno da je u Sebrenici jedva  izbjegao linč.

On izgleda ima u glavi istorijski scenrio pomirenja Engleske, Francuske i  Njemačke  (a zna se  ko je tu bio nacistička država i  ko je dobio rat)  –dakle narodi  su ratovali krvavo  godinama  – ali sada žive kao civlizovani ljudi. Istina mnogo toga nije slično uređenju u BIH, ali ako se cilj zna, mogu se naći i načini –ako jeste želja da se živi zajedno, pod istim krovom, ali kao što kaže narod  kuhinja i WC ne smiju  biti zajednički, tako da u istoj kući svako  je u svom dijelu  prvi gazda  - što će reći da snaja i svekrva ne moraju biti zajedno. Ko je snaja, a ko svekrva u ovome slučaju –ostavljam čitaocima da biraju. Ako pak NIKAKO  ne mogu zajedno, tada treba da se odvoje. Tačka.

Moguće je sve, samo  za progres  i nove ideje  trebaju ljudi obrazovani, hrabri, slobodni, ljudi sa vizijom, a ne oni koji  od svoje mahale ili  rodnog sela ne vide dalje. Ovi drugi koji jesu školovani na redovan način, koji su putovali  i vidjeli kako žive drugi narodi – ne mogu da se  približe rukovodećm krugovima. Bivaju odmah odbačeni  jer su pametni i  nepotkupljivi. Nisu lopovi koji prodaju vjeru za večeru. I nisu osobe koje se  mogu ucjenjivati seksi  afereama, seksulanim devijacijama, (sada različitostima) ili nečim drugim, niti ubijeđivati da je bolje, isplativije i zdravije bili krpa, a ne slobodan čovjek. I to je ono o čemu treba pričati. O empatiji u teškoćama koje pokazuje  Srbija, o pomoći jednog  naroda drugom, o brizi  za susjede (ne mora Vučić to da radi, niko ga ne tjera) a on, zahvaljući svojim političkim vezama i dobrim odnosima sa  Kinom i Rusijom –uspijeva da dobije vakcine   i ne grabi ih samo za svoj narod.

Gdje je bila EU, ta obećana  zajednica kojoj svi  hrlimo – a ona se ponaša  prema BiH  kao hladna i  miljama udaljena  maćeha, osim kad praznim ljubaznostim  ubjeđuje one koji se daju ubijediti. Jednima EU  daje –drugima ne. Federacija  odana i ushićena  EU- iluzijom, šarenom lažom  i  NATO  -  zajednicom  sada  kad je teško, dobija  kap  po kap  vakcine, a  dobiće iz KOVAKS-a  kako kažu  tamo negdje  u  aprilu  (dok stižu donacije jedna za drugom) neka čeka  Bosna voljena. Ako  pola  naroda u BIH pomre,  pa šta ! Ne bi bilo prvi put!

Šta se još događa među nama?  Posebno ništa. Samo cijene rastu li rastu. To bogatima, naravno  ne dolazi do ušiju, a kamo li  do kamenog srca.

Da li oni koji vladaju znaju da za sve postoje granice izdržjivosti. Ima i  onaj tehnički  izraz  (ko se time bavi  zna, a  ja  nešto takvog tehničkog  materijala, pod stare dane,  izmučena koronom, sada prevodim) -   „zamor materijala ...... Sjeća   me na  moje  davne  dane u moćnom  „PRETISU“  kao prevodioca za tehničku dokumentaciju, na počektu karijere. Onda je došao „UNIS KOMERC“, silna putovanja, pa   „BOSNA REOSIGURANJE“, opet  putovanja od Frankfurta i Milana, od  Londona do  Monte Karla, pa   „JUGOKOMERC„ pa  putovnja, pola svijeta ... i  onda rat.  Tačka.

Tiempi passati.

Ništa se sada  posebno novo u BiH   ne događa. Samo nam se  mnogima   otvaraju oči i  uši, naravno za one  koji  oči i  uši imaju.

Čuvajte se  narode!

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (29.03.2021)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal