Radmila Trbojević

Ima li kraja likovima iz teatra apsurda?

Čovjek ne može a da se ne zapita kuda plovi ovaj  naš  brod  napunjen skoro  pa  do  vrha, mislim na  funkcije aktuelnih  likova sa klipova, osumnjičenih i uhapšenih, koji, ili  jesu to što se o njima piše,  a oni kažu da od toga  nema ništa te kako ih neko „neovlašteno“ snima, mada oni očigledno  znaju da ih se snima, kao   ona čuvena „poduka“  jahanja  u kancelariji, ili  kako sami sebe snimaju (prvi čovjek Prijedora na podu WC-a), koji doživljava neutješnu, skoro  pa  suicidarnu   tugu za  izgubljenom ljubavnicom... To nikako  nije usamljena pojava, budući da svako, ili skoro svako, ko nešto vrijedi u  javnom  životu - jeste  niko i  ništa  ako nema ljubavnicu, ili  što je  još modernije i  bliže, nama  još  bar  desetak godina  udaljenoj,  EU, dakle  ako i  jeste  muško -  muškog  ljubavnika -   ili  neko laže nas obični narod o svemu gore navedenom.

Međutim, slike koje ne mogu biti  ni  podmetnute, ni  tzv.  spin (to je ubjeđivanje nas naivaca i budala), govore više od riječi,  a   one su  dno najdubljeg dna, na kojem se nalaze pojedinci, koji  imaju  političke i druge  funkcije  u  vlasti, a koji su Republiku   shvatili kao  onu čuvnu pećinu  iz  priče o „Alibabi i četrdeset hajduka“,  i  riječima  „Sezame (RS), otvori se“  uzimaju  i grabe  narodnu imovinu. 

Dakle pećina  je  Rublika Srpska  u  koju zhvata kako ko hoće i koliko hoće, pa se ona „otvara„ onome  ko  obraza nema, koji misli da neće, niti  može  biti  lične odgovornosti  za  učinjena  djela (kao obični ljudi  što odgovaraju)   ako si član, pogotovo ako si uticajan član neke od postojećih partija u RS –u. Drugi bivaju kažnjeni za mnogo, mnogo manje... Skoro pa da je nevjerovatno kako „zaplati„ onaj  bebi –lik, nejaki  Zeljković,  koji je meni, istina, uvijek djelovao kao da je neispavan, ili kao da je miljama   „udaljen“  od onoga što radi, tako su mi nekako djelovale njegove oči ....A radio je u punom kapacitetu, kako za sada izgleda.  

U situaciji kad su mnogi od nas preživjeli  tehnički  kiseonik, kad je hrana iz kuhinje UKC  (tako govore slike) spremana  kako ni u ratu nije, pa neka je i u kazanima, ali  tada  smo  znali da  bolje teško može biti  u to doba  i nadali se da mora biti bolje poslije  rata  -  pitaju  dokle će narod ovo izdržati.  I šta  vrijedi  mađarska pomoć u  poboljšanju   demografske   slike  Republike Srpske, koliko god se  Predsjednica  upinjala da upije, shvati i kasnije koristi kao uzor, kad  će iz ove zemlje  početi da  bježe   svi oni  koji  mogu. Mislim da  penzioneri ne mogu, njih niko neće.  

Prevelike su afere, suviše je  para pokradeno – da bi se sve zavuklo u mišju rupu. Pokradena  voda (a nije bilo potrebe,  jer  TAJ   čovjek    ima dovoljno da MOŽE da plati mnogo vode) dok obični ljudi  u   vukojebinama  po  našoj  otadžbini  nemaju vodu,   ili  se za nju očajnički bore!

Ljudi  trpe i mnogo veće nevolje, ako znaju da su  barem u nekoj mjeri nestašice, poskupljenja  osnovnih  životnih namirnica  kao što su brašno, ulje i šećer,  sada i gorovo, povrće i voće  (dakle ono što je donosila  obilna  jesen na banjalučkoj i drugim pijacama  u Republici Srpskoj, naročito Lijevče  i  Semberija, a sada je apsurdno  više uvezenog nego našeg povrća i voća), lijekovi koji se  jedva nabavljaju, poluprazni cekeri penzionera  itd.  podijeljene na neke ravne časti  makar u srednjem sloju društva –  ali avaj, srednjeg sloja  odavno  nemaima samo podjela na veoma bogate i one koji jedva preživljavaju.

Tako  i informacija  da raste PDV  i  da je PORASLA  štednja u bankama  u RS-u  – ne može  biti dobra vijest čak ni onima, kojima ekonomija kao nauka nije bliska  tj. onima  koji znaju samo to da penziju, ili  najnižu  platu potroše skoro pa odmah – ali prije toga PLATE sve troškove državi.

Pitam se kuda ovo idemo  i da li ovaj galimatijas uopšte ima kraj. I kada će to  biti. Hoće li nam najvažnije  jutarnje  ili večernje  vijesti (posebno BN-a)  biti ko je uhapšen, ima li među njima  onih na funkcijama  i da li se umiješala SIPA ? Kakav je izgled da slomljeni,  posljedicama korone i   informacijama  sa svih strana  sluđeni narod  o vakcinama (koje  smo primili  i neka smo) i  nekih čuvenih ljekara sa  izjavama koje  govore  da   se  u  vakcinama nalaze  i supstance  i otrovi ne znam ni ponoviti koji, koje će  koštati nas i našu djecu  (ako ih djeca prime) u budućnosti  – uopšte ostane  pri zdravoj pameti ?

Nije čudo što na ulici vidimo samo ozbilja lica, zabrinute, uplašene ljude, niko se ne smije, toga više nema  – a na slikama  na blogovima  vidimo zagrljene tipove  uz  bogatu trpezu, bez maski  kako slušaju muziku i vesele se... Zar se ne boje makar Gospoda ? Ili su to oni koji se krste s tri prsta  samo  kad ih neko gleda i izgravaju velike vjernike samo na parastosima  našim  poginulim borcima, dakle onih na čijim kostima (naravno metaforički rečeno)   grade vile i poslovne prostore. Sramota.

Šta je sljedeće?

Ko će sljedeći prijetiti da će se ubiti zbog nesrećne ljubavi tabletama na vrhu  pijanog  jezika pored WC  šolje (slika koja je toliko degutantna  da ga  ne bi trebalo  samo  smijeniti (ostavka je mala kazna), nego ga izopštti  iz javnog života da više  n i k a d a   ništa  ne  „obnaša“,   pogoto ako ima porodicu, a ima. (Draško je makar slobodan, mislim nije oženjen, pa radi šta mu je volja. Šta  ga briga, njega niko nije smijenio, niti će.

I na kraju, ko je sljedeća žrtva  dijagnoze za koju nije znala (o)  a  boluje od korone gleda u bočice s kisikom (nekim)  i  skonča    život sa nekog  od spratova  UKC-a   u kome  još uvijek nisu svi  prozori  zatvoreni, a  prostorije se ventiliraju samo kada  neko  d e ž u r a  ? Znam kako je bolničarima  i sestama teško, bila  sam svjedok njihove požrtvovanosti na Infektivnoj klinici, ali  moraju se  poduzeti ozbiljne mjere  da  UKC ne  prozovu   Eldoradom  za samoubice, ma  kako to okrutno  i bizarno zvučalo. I  onako je već dosta ocrnjen.

Zimnicu  teško da će spremiti oni koji nemaju svoj komadić zemlje. Kako će spremiti drva  za ogrev, ne znam. Postoje, doduše, krediti u  mikro - kreditnim  organizacijama, specijalno  za penzionene, pa, majčin  sine,  zaduži djecu i unuke pa neka vraćaju, ako tebi šta bude, ne daj Bože, jer  žiranti  nisu potrebni.

Pesmistično je, to  je očigledno. A,  optimistično je:   samo neka nama Republike Srpske.  Sve  će  narod, koji ovdje ostane,  izdržati  (pozlatiti),  tako pokazuje. Ja mu se (narodu) iskreno divim.  Bilo jeste  i teže i gore. Samo je to bilo davno.  U tome je problem.       

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (08.10.2021.)                    

Komentari
Twitter
Anketa

U kojoj državi su građani BiH najbolje živjeli?

Rezultati ankete
Blog