Radmila Trbojević

Moja zemlja mi je važnija od mene samog (Sebastian Kurz)

Nakon što su mu pretresli stan, a on bio na međunarodnom samitu na Bledu, austrijski  kancelar Kurz  je po  hitnom postupku podnio ostavku (nakon što je duže vremena  bio  osumnjičen  za  korupciju), izgovorivši  tom prilikom riječi  koje  sam navela u naslovu ovog bloga.

Za njega  su oni koji su mu „dohakali„  rekli  da više nije sposoban da obavlja  svoju dužnost. Zamislite   tu  snagu  države  koja ne ostaje nijema na optužbe koje su se očigledno dokazale. I  on je shvatio  da  je kraj i da  sa državom nema zajebancije. Nisu organizovani protesti, niti ga je neko javno na skupu podržao. Niti je spomenuto da ga neko podržava.  Dapače, sada mu je upitno i  mjesto  u parlamentu

Neki dan sam gledala jednu emisiju na BN –u i čula  veoma „interesantna“ objašnjenja i razloge  kojim  pozvani gosti (inače parlamentarci, koji trenutno ne rade  ono za  šta su plaćeni (razloge što ne rade ne komentarišem)  objašnjavaju svoja  visoka primanja, pogotovo onih koji ne žive u Sarajevu, pa jadni moraju da putuju i  zbog toga primaju okolo 6.000  KM    m j e s e č n o    (tako je spomenuto) ali   oni  brane, po meni dosta  neuvjerljivo, frapantno velike   cifre koje uzimaju „Mi smo važniji od onih koji su nas izbrali da ih predstavljamo“  - to je izgleda zvijezda vodilja  te povlaštene grupe ljudi.

Tako i ona neka šefica (djeluje mi kao mala, slatka  glumica, ali dobro oštroumna)  komisije za sukob interesa  sebi i nekom svome saradniku dodjeljuje  iznos  od 250 KM, kao   i povećanje plata mimo  dozoljenog procenta, za, zamislite,  rad nedeljom, dakle za jedan dan, kolika je penzija ogromnog broja stanovnika Republike Srpske. To ilustruje potpunu samovolju, bahatost koja je nezamisliva u zemljama gdje se  i za manje leti sa  položaja.

Ostavka, bilo zbog ovih ili nekih drugih afera,  bila  bi   moralni čin prema narodu kojem pripadaju,  odstupiti sa funkcije   je  lična odluka ljudi koji, prije svega imaju odgovornost prema položaju  koji  imaju u strukturama  javne vlasti  i poslovima koje vode.

Druga  vijest je da je češki presjednik Babiš (iako je neko vrijeme vodio na izborima)  priznao svoj poraz, a sve  nakon što je  otkriveno  da je kupio  imanje  izvan svoje  države za ogromnu svotu novca, mada  je Babiš  inače poznat kao milioner. Međutim, to mu nije pomoglo, jer u demokratskom svijetu   možete  biti  milioner, koji naravno  obavezno  plaća  porez  svojoj matičnoj  državi, ali   ne  možete   biti  javna i politička   ličnost  koja  krije svoje posjede i milione koje ostavlja  po kojekakvim  ostrvima  i švajcarskim bankama.

Treća vijest više nije neka novost,  a to je  ogromno bogatsvo Mila Đukanovića i njegovog sina Blaža. Pandorina kutija  je za njega   otvorena, ali    iza  toga vjerovatno  odn.  teško da će biti nekog  potresa, osim ako  javni tužilac  Crne Gore (član  ove nove vlasti)  ne pokrene istragu protiv dugogodišnjeg   političkog maga i bogataškog mogula. On, zapravo, sa svojim  „trastovima“  nema neku obavezu prema  svome  milom  Montenegru, ali   bi imao  m o r a l n u   prema državi, čiji je veliki nacionalni junak i vođa, pogotovo  prema  svojim komitama koji, mnogi,  skromno  žive po  vrletima Montenegra, kao sasvim obični ljudi, ali njega   hoće  i njega brane.

Kod nas više nema breaking news  -a   tj. više ništa nas ne može iznenaditi. Odnosno možda bi i moglo, kad bi nešto  bilo  s t v a r n o. PCR   testovi, respiratori  ili   kako reče jedan   radio voditelj   za  afere  „obračun kod OK kiseonika“  Sve je rečeno.

Ali, politička učmalost, figure nedoraslih političara opozicionara (nije samo Selak ima ih još) i novo-probuđenih   pozicionih    patriota,  koji  su do  juče  bili  anonimusi, ili  preletači, ili  oni  koji su se  izvukli iz mišjih rupa, a nekada su bili vlast, pa sada  govore  javno  šta jest, a šta nije moralno, rodoljubivo,  šta treba da radi Republika Srpska, a šta ne, da  li se  ONI  slažu, ili ne (da su oni PRVI  izabrani pitali  i tražili dozvolu,    bez  obzira   da li su  tada  bile ove, ili one okolnosti  (a nisu bile kao  ni  sada  ni povoljne, ni   dobre za nas Srbe, to  svjedoci vremena znaju) te  da su baš  ti  neki  mrljavci    „obnovljeni dušom i tijelom“   – degutantna   je  naročito sada -  kad je dara  prevršila mjeru –istina kako za koga.

Za narod srpski  jeste  prevršila  dara  mjeru  i to  višestruko... Ali   narodu  srpskom je  dosta rata i stradanja, a  sve što traži  može da se  d o g o v o r i  mirno u razgovoru, prihvatiti, ili odbiti.  OK   – ali meni događaji   izgledaju   sve  više kao one strašna  priča  o  supružnicima vezanim zakonom, od od kojih jedan ubije onoga drugog   da mu  ne  dozvoli    da   se odvoji  (ili  makar   poboljša svoje  životne uslove, prestane da pije, a  nas  Srbe  i  ponižavaju   i vrijeđaju svakodnevno)  itd.  i  živi kao čovjek, budući  da mu je dosta popovanja i  sile  onoga drugog.  Što je, dakle,  godinama naš slučaj.

Da li je ovo momenat, ili nije, da li je  opozicija u pravu što kuka, upozorava, slaže se  sa Bakirom, sve brinući za narod -  nije moje da sudim. Opozicija ima pravo da  kaže šta god želi.   Ja samo znam da sam jednom otišla  iz  svoga stana  bez  igdje ičega, čula grmljavinu oružja, počela   kao izbjeglica novi život – i nikome nikada, ni  prijatelju, ni dušmanu ne želim, da mu se to desi. Tačka.

Osveta, vraćanje duga, drugo poluvrijeme, haubice, topovi -to su razmišljanja onih koji su rat gledali sa strane, i  gledali bi ga opet  sa  strane a u vatru slali tuđe sinove  - (a sada mnogi imaju već odrasle unuke),  koji bi sada da ispravljaju stvari, da huškaju  ovaj nesrećni narod u nove sukobe, mada sada i u miru teško sastavlja  kraj s krajem. Oni koji su otišli, osim naravno isilovaca, neće doći da se bore. Gledaće  naše patnje i smijaće  nam se u lice. I ponovo će miješati karte naših života. A mi još nismo sahranili  mrtve, našli nestale. Zar nije dosta, Za Boga milog?

Dakle, situacija je komplikovana i nije lako vodećoj partiji da u ovom galimatijasu  kormilari. Ali, zar je nama ikada bilo lako? Zar bi nam bilo lako da naše  unuke zovu genocidaši, zlikovci, Srbi ubice, krivci za sve ratove  itd. , ili, što me je užasnulo da se Jasenovac, ta  Golgota  užasnih i nezamislivih   stradanja Srba, uporedi sa bilo čime iz zadnjeg rata. To je jednostavno van pameti. Čiji um smišlja  i predlaže  da je  to  m o g u ć e?  Kako nije  moguće r a z g o v a r a t i ? Zar se odmah prijeti međunarodnim faktorom, zar nema drugog načina? Jesmo li mi u BiH retardi  da nam uvijek treba nečija pomoć ? Ili ćemo uvijek ostati nedorasli, pa nas baš zato niko i ne cijeni, a EU postaje mislena imenica generacija koje tek dolaze.

Zato i  ne mogu da shvatim da se neko od nosilaca  vlasti, sada kada se očigledno   stvari veoma   usložnjavaju, kada   svakodnevno  narod  broji   kako će da izdrži do plate i penzije, kako će da plati  kredite,  kako da  PREŽIVI jednom rječju  - onaj prijedorski   don Žuan  cvili   zato što  treba  da odstupi sa  funkcije, a pogotovo  mi  nije  jasno da   ga   u plaču i   kukatanji  na otvorenoj sceni -   neki  podržavaju.  

Izgleda da je teško odoljeti velikim  parama, funkciji  i  iskušenjima, pogotovo „blećku„ ako  nije  prevazišao  greške  početnika  u politici, ili  bar  naučio  pravila  (ne vjeruj  nikome, a  sa  svima lijepo,  laži  i   petljaj – pa ćeš opstati, kao neki koje znam iz vremena  kad sam ja bila u politici. Oni znaju koji su. Goli i bosi su  počeli –a sada misle da su gospoda. Gospoda  se rađaju – to je ono nešto što je teško naučiti...što ili imaš, ili nemaš. Džaba trud. Izletiš  - kad se ne kontrolišeš, kad kažeš „sjedamo“ da pričamo,  kad ti se ni jedna riječ, kojoj to treba, ne završava sa  „h“ kao napr. nji (h)  oni (h)  it,   kad nisi imao lektiru u srednjoj školi kad ništa ne čitaš, kad bi se osramotio  da te  upitaju  šta si  zadnje pročitao, osim   skupštinskih materijala.

Ne znam je li  bivši kancelar  trošio vladine pare za promociju svoje stranke, dakle je li ili nije kriv-  ali  za  mene je Sebastian  Kurz  gospodin. Govori  jasno, konzistentno, ne maše rukama, ne pravi  grimase, nema živčane napade, ne pokazuje zube, ne smije  se  da bi  pokazao kako su zdravi i bijeli, ne udvara se nikome, ne lupeta.  Pravi političar.

I  podnese ostavku.  

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (18.10.2021.)     

Komentari
Twitter
Anketa

U kojoj državi su građani BiH najbolje živjeli?

Rezultati ankete
Blog