Srđan Puhalo

Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.

Srđan Puhalo

Da li je Sud BiH baš antisrpski ili šta kažu presude za genocid u Srebrenici?

U avgustu 2021. godine, tačnije 11. avgusta, Milorad Dodik je na RTRS-u kazao da „Sud i Tužilaštvo BiH nemaju ustavni osnov, već da su nametnuti od strane međunarodnih inkvizitora da bi vršili represiju nad Republikom Srpskom i Srbima“, a potom je dodao „Gledam ih kao inkvizicijske organe koji zavođenjem straha, prikrivajući se iza navodne priče o pravdi i pravu, pokušavaju da u Republici Srpskoj ućutkaju svakoga ko misli o događajima u prošlosti i sadašnjosti.“

Kada slušate Milorada Dodika rekao bi čovjek da Srbin koji uđe u Sud BiH ne izlazi bez robije i presude za genocid?

Da li je baš tako?

Počećemo od toga da vlasti u Republici Srpskoj priznaju da se u julu 1995. godine desio zločin u Srebrenici, ali ne i genocid i ne poriču da za taj zločin odgovornima mora da se sudi. Vlasti u Republici Srpskoj priznaju ubistvo oko 3500 Muslimana/ Bošnjaka.

I sudi se.

Do sada je Sud BiH donio pravosnažne presude za 25 Srba vezanih za genocid u  Srebrenici.

Šta nam pokazuje statistika tih presuda?

Pokazuje nam da je Sud BiH od 25 optuženih Srba oslobodio njih 12, znači polovina optuženih nije kriva za genocid.

Da ne bude zabune evo imena svih oslobođenih: Živanović Dragiša, Tomić Zoran, Stupar Miloš, Stevanović Miladin, Sarić Goran, Pelemiš Momir, Miloševic Marko, Matić Milovan, Marković Goran, Maksimović Velibor, Ikonić Neđo i Cvetković Aleksandar.

Svi oni su oslobođeni jer tužilaštvo nije uspjelo da dokaže njihovu krivicu.

Za genocid u Srebrenici, Sud BiH je do sada osudio Radomira Vukovića, Petra Mitrovića, Aleksandra Radovanovića, Branislava Medana, Brana Džinića, Slobodana Jakovljevića, Milenka Trifunovića, Duška Jevića, Mendeljeva Đurića, Milorada Trbića i Željka Ivankovića na po 20 godina zatvora, dok je Slavko Perić dobio 11 godina, a Ostoja Stanišić pet godina zatvora.

Zašto vam sve ovo pišem?

Kada Sud BiH od 25 slučajeva oslobodi skoro polovinu onih kojim se sudi, jer im se nije mogla dokazati krivica, onda je teško takav sud nazvati antisrpski.

Ako Sud BiH osudi nekog Srbina za genocid, to nikako ne znači da je narod kojem pripada osuđeni pojedinac genocidan.

Ako sud BiH osudi neke Srbe za genocid u Srebrenici, to nikako ne znači da se genocid desio u Prijedoru, Zvorniku, Foči ili bilo kojem drugom gradu u Republici Srpskoj.

Znam, sada sam naljutio i Srbe i Bošnjake. Srbe jer govorim o genocidu u Srebrenici, a Bošnjake jer priznajem genocid u Srebrenici, ali šta da im radim pravna logika uvijek mora biti ispred politike.

 

Preuzeto sa blogger.ba

Komentari
Twitter
Anketa

U kojoj državi su građani BiH najbolje živjeli?

Rezultati ankete
Blog