OTVORENO  PISMO SRPSKOM   ČLANU  PREDSJEDNIŠTVA BiH I

PREDSJEDNIKU  SNSD –a   gosp. MILORADU DODIKU

Poštovi  gosp. Dodik.

Povod  moga   obraćanja Vama    je   još  jedna u  nizu  sjednica „Asocijacije stvaralaca Republike Srpske“, od   24. oktobra,  tj. skup  preživjelih  poslanika   Prvog saziva    Skupštine  srpskoga naroda  -  čija   se  uloga   i  značaj  zaboravlja, osim, naravno, sjećanja  na godišnjicu poznatih  dešavanja.

Imam u vezi toga samo jedno na umu –a  to je  da Vas zamolim  da  jasno  i  glasno, svojim obraćanjem (kao  kad  ste veoma upečatljivo  na komemoraciji pok. Momčilu Krajišniku to uradili, mimo očekivanja mnogih koji se  boje da dignu glavu i kažu istinu),  zaustavite  omalovažavanje  prvih  poslanika Skupštine  Republike  Srpske, među  kojima    ste bili  i  Vi   i   moj pokojni suprug  Milan, ali  i  mnogi  drugi  ugledni  i  čestiti  ljudi,  čiju  hrabrost,  zasluge  i pregalaštvo  u veoma opasnim vremenima,  danas  zaboravljaju, ili  čak negiraju    oni, koji  bi po  logici  stvari, uz  samo  minimum   svijesti   o  činjenicama, koje   zadiru  duboko  u  temelje  naše  Republike – pri  tome  mislim   na  borce   i  veterane  naše časne  VRS  –  morali  poštovati.

U  temelje   ove   Republike    utkana su,  pored   života   desetina   hiljada boraca   VRS -  i    83  imena  poslanika    prvog  saziva  Skupštine  srpskog naroda. Poricanje   načina  kako je  naša Republika  nastala, potpomognuto predstavnicima    nama  „prijateljskih“ zemalja,  zapravo  ide   u cilju   ostvarenja  dugogodišnjeg  sna   i  želje   Bošnjaka  - a   to je  ukidanje Republike Srpske ili bar njeno omalovažavanje  i  svođenje  na značaj  jednog   od  kantona BiH.  

Razlog  je, vjerovatno, težak položaj  boračke kategorije, demobilisanih boraca, njihove, većinom, nezaposlene djece, veterana i  svih onih, koji  se, zbog svoje teške    situacije, ali  ne samo zbog toga  i  ne  nužno samo iz  ove kategorije (ima među njima  i  onih  koji su  davno, neki  u  ratu, veoma  uspješno  riješili svoj materijalni položaj,  a danas se  neshvatljivom  žestinom   obrušavaju na  osnove  stvaranja Republike Srpske 1991 godine  -  u čijoj  su odbrani  borci  VRS nesporno   junački  učestvovali. Branili i  odbranili  ono što su  izabrani    srpski   poslanici političkom voljom svoga   naroda  proglasili    9.januara 1991 .  

Da su životi   i dijelovi  tijela  naših  boraca i  invalida neprocjenjivi, činjenica je koju niko nije i neće  nikada negirati. To je sveta i nesporna  istina.

Rukovodstvo SDS –a    sa  Šarovićem na čelu, partije  koja   je sebe godinama  (s  pravom) nazivala državotvornom    strankom zaboravilo je   ulogu i značaj stvaralaca  Republike Srpske. S dubokim čuđenjem i  rezignacijom   konstatujem  neshvatljivi   kukavičluk   članova  SDS-a,  povlačenje   od  odgovornosti, a guranje PDP  da stekne   neku vodeću ulogu u Republici, a koju u prošlosti o kojoj pišem -  nema -  koju  SDS  ima  prema  svojoj ulozi  od  1991 -  1995. Prihvatanjem   situacije    kakva   se  danas  stvara  u  vezi   osnivanja  Republike Srpske (ali i mnogo čega drugog što se u zadnje vrijeme dešava, zašto je  javnosti poznato)    i  što  se  (SDS)  još   neshvatljivije,   praktično   stavlja  na stranu   neskrivenih  bošnjačkih ambicija u  vezi Republike Srpske.  

Ja  mislim da su velike promjene u istoriji, neočekivana rješenja, sudar  željenog, mogućeg  i  opasnog , biranje trenutka kada će se nešto desiti u istoriji -  a kada ne - stvari   o kojima   odlučuju  VOĐE  naroda i tzv. „okidači„ koji onda pokreću  promjene .  . To  ne  odlučije narod -  i nije  nikada u istoriji -  a  sve dok nema  prave vođe  – narod  ćuti, boji se, trpi, biva ponižen, brani  mu  se da govori, sudi   mu se, hapse  ga  (Bošnjaci  svoje  oslobađaju, a  Srbe  Hag  osuđuje  na više doživotnih robija, a opet je malo ).. Bošnjaci   koji bi   morali da razgovaraju, jer im  je to obaveza  po Dejtonu, dakle dogovor  SVE  TRI STRANE  u BiH  (što je   objektivno teško da se desi), što je  i  civilizacijska  obaveza  ako  ništa drugo – ne žele  NI DA RAZGOVARAJU. Time je sve rečeno.

Da se vratim temi.

Niko ne  tvrdi da je u Republici Srpskoj  život  idealan. Puno je dokaza da ima  korupcije, namještenih tendera, afera   (da ih sve ne spominjem) dokaza  kako se  tajkuni  i ljudi    bliski  politici bogate, kako   neke porodice  žive   bolje od  stotina  drugih porodica u Republici.  Niko ne tvrdi da je  život boraca i invalida  sjajan, da imaju  sve što bi trebali da imaju. Da bi mogli imati i više i bolje. Trebalo bi da  smo slijepi da ne vidimo društvene razlike, da  ne osjećamo  i   na svojoj  koži   kako   žive penzioneri.

Zato, poštovani, dajte  borcima,  veteranima, invalidima  sve što Republika može, koliko god može,  i više od toga, poboljšajte im život, povećajte boračke dodatke, inavlidnine, izgradite  im kuće, dajte im stanove, zaposlite im djecu  – ne zato   što se   Republika (Vlada)  boji  njihove reakcije  i   prijetnji,  nego zato što oni  ISTINSKI   zaslužuju svaku pažnju i žrtvu -  ali   glasno recite, ko   jeste   de facto    STVORIO    i    kako  - Republiku Srpsku, kada  i  pod  kojim uslovima.

Bez obzira  šta  borci  misle, šta osjećaju, šta   ih boli  -  vojnička  odbrana  Republike  Srpske    nije  isto  što  i   stvaranje  Republike. Jer,   da  nije  bila  stvorena, prije rata,  slobodnom voljom izabranih, legitimnih  predstavnika srpskoga naroda, a  junački,  krvlju, odbranjena  u  ratu  - Srpske  Republike  ne bi bilo.

Nadam se da ćete ovo moje obraćanje shvatiti   prije svega  kao molbu, ali i  kao dobronamjerno upozorenje da  pozivanje   nekoliko    poslanika na  svečanosti u  sadašnju  Skupštinu, na svečanu  sjednicu -  NIŠTA ne znači.

Stoga, ne morate   preživjelima, a  ni  preminulim   poslanicima, kao   Vlada, dati   bilo nikakvu naknadu,  nemojte ni obećavati  davanja onima koji su bili politički  heroji toga doba  čak  ni  raspravljati, nemojte  ih  čak ni pohvaliti da su/da ste   BILI  HRABRI u    teško doba , da ste donosili    značajne  odluke  u to  teško doba (a kad je Srbima bilo lako ?)   ako  će   to smiriti i  utišati  glasove  onih koji ovo koriste da bi imali  više evropskih poena (ali i bošnjačkih) pred  predstojeće  izbore.   Ali, nemojte dozvoliti   ni  ih ponižavaju  oni  koji im nisu  ni do koljena.

Oni  poslanici  koji su  živi   a  nemaju nikakve prihode, valjda  neće  pomrijeti,  (mada neki u bijedi već i  jesu), nekako  će preživjeti. Oni   koji su  nekako  zbrinuti ili su se obogatili,  živjeće   od   svoga  bogatstva, mada mislim  da ih  je malo.    Mrtvi  ćute,  ali   i  mnogi   živi  ćute, kao  da  ne smiju  da  se jave. Kao da  su ih  ućutkali oni koji se  sada izvlače iz mišjih rupa i izigravaju borce za dobrobit  narod,  a  misle samo na sebe.

Nemojte  dozvoliti da ovaj  problem bude prećutan kao  odbačena  istorijska  knjiga, kao pogrešno  odigrana  uloga. Jer nije. Mnogi  baš to jedva čekaju da nam zadaju završni udarac.  

Vi,  prvi   poslanici   u  onoj   sali  na    Palama  onoga    januara  1991. godine    bili  ste   patriote  živi,    hrabri,  istiniti... niste  kukali, niste  cmizdrli,  ni   dozivali   u pomoć. Znali ste da neće biti lako, znali ste (budući da ste bili izabrani  od naroda) da ideja koja vas je vodila neće biti ni lako, ni brzo izvodiljiva .. Da će se mnogi žrtvovati.  Ali, to je duga priča.  

Imali  ste vi  svoju  istorijsku ulogu.  Nemojte  da se pomisli da  to  tada   t a k o   nije   bilo. Bilo je. Vi znate da je bilo.  I ja znam da je bilo

S   poštovanjem, 

Radmila  Trbojević

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (25.10.2021.)