(Mnogo je zvanih, ali malo izabranih).

U slobodnom prevodu ovo bi trebalo da znači da je veliki broj ljudi koji se nazivaju spremnim i sposobnim, ali je mali broj onih koji su stvarno spremni i sposobni. Latini su znali takođe da treba mnogo reći, a ne mnogo govoriti. Nas ubiše oni koji mnogo govore, a ne kažu ništa. Odnosno kažu svašta. I ne crvene se.  

Kakve govore i poruke sluša ovaj nesrećni narod  u BiH, evo, pred Novu 2022. godinu ako već nisu svima isti praznici, a  nisu. Sjetimo se samo, do  juče,   do prije koju godinu u „većem“  etitetu nije se smio pomenuti Deda Mraz, brisan je iz vrtića i trgova  -pa se eto i to promijenilo –zašto i kako znamo.

Ne možeš varati EU dovijeka.

Dakle, Bošnjaci su znali kad treba staviti tačku  na neke stvari i uvesti nešto  što  je tradicija  željene Europe. I svijeta. Ne zbog srpskog naroda,  ili  svojih „federalnih„ Hrvata,  Katolika  ne, nego zbog  Brisela.

Korona je zapečatila mnogo čega, utjerala ljude u kuće, unijela strah i strepnju, otuđila jedne od drugih. I to se nastavlja i dalje. Sada, kako čujem od Hrvata, predlažu iz Brisela da se više ne čestitaju  Božić i Uskrs/Vaskrs –nego samo „srećni blagdani.“

Što manje nacionalnih obilježja, pa i vjerskih –cilj je globalne imperije sila koje upravljaju svijetom – osim pravoslavne Rusije, naravno, koju kako god, još ne smiju napasti.  

Kod nas je uz koronu i dolazeći omikron  - svaki dan nova nevolja.

Mislim da ne treba puno širiti priču, poznato je šta dočekasmo (uđe SIPA u Narodnu Skupštinu, što nismo ni u snu očekvali i što nema nikavo pravno uporište (dapače, što reče  lijepo prof. Lukić), samo što ne znamo šta nam slijedi. Slušamo i  gledamo mnoge  ljude naše  i „njihove“, pametne  i one koji lupetaju (podjela oružja i pripreme čuvenih  generala Armije BiH za borbu sa junakom Džaferovićem, gledamo i slušamo strance, razne izaslanike ljude koji dolaze u BiH da riješe, ili pokušaju da riješe, Gordijev  čvor  nesreće naroda, koji nije u stanju da prašta   (godine koji su pojeli skakavci u pričama ko je koga više unesrećio   i čije su ruke krvavije)  te  da, ako već ne može da prašta, ni  zaboravlja  (i ne treba, niko svoje mrtve nije zaboravio ali ne živi   s v a k i  dan s njima, živi su preči) da makar otvori put kakavog- takvog zajedničkog  života onima koji su preživjeli i onima koji rat ne pamte   – ili da,   što bi bilo p o š t e n o, jednom Bošnjaci otvoreno kažu  ŠTA  oni   stvarno žele, mada i vrapci na granu znaju šta.

Mladi ekspert Ustavnog prava Nedimović neko veče kod  voditelja  Zukića  nedvosmisleno  kaže  između ostalog da je došlo do „reitegracije  države“,  (on veoma dobro zna šta govori i da to što govori nije istina, budući da se radi o dva entiteta kojima nije cilj da se  reintegrišu u BiH, dakle cilj je entiteta  da se održi decentralizovana  BiH), ali  i  on, pazeći da ne uvrijedi  SDA,  zna da   svakako ništa ne  ide SILOM (mada Sarajevo stalno spominje silu, rat, odbranu, napad itd.)  nego   onako kako  je zapisano u Dejtonu.

Ademović dalje kaže kaže da Dejtonskog  sporazuma VIŠE NEMA (ne spominje Anekse, mada zna šta u kojem piše, kaže da Dejton nisu potpisali garanti, nego svjedoci itd...), da je s v e  završeno, nema  više Dejtona, uz zaprepašćujuću izjavu, koju do  sada nisam čula, da Bošnjaci (parafraziram) a ne probosanske snage (on njih izgleda ne cijeni puno) moraju (tj. morali su)  da se izbore, brinu da  život u BiH  bude komotan za sve  narode koji u BiH žive.... Ali i on zna da to nije bilo i teško da će biti. Nedmović je prije svega  s j a j a an  advokat i to je bilo jasno onima koji se u to razumiju.

Dakle, Bošnjaci moraju znati (a nisu to do sada  pokazali) da je njihova brojnost  bila njihova prednost, ali u analizi koja bi morala  biti bar malo objektivna, bilo bi jasno da su NAJODGOVORNIJI zašto se stalno na političku povšinu  izvlače problemi, nametanja, zaplašivanja, hapšenja, strahovi, prijetnje – zar nije moguće da se  RAZGOVARA,   da se umire duhovi nemira koji osjećaju i Hrvati i Srbi zato što se do razgovora i dogovora ne može doći, a  razgovaraju Putin  i Bajden, dakle najveće dvije sile na svijetu –a ne mogu ovi naši vladari u BiH, što sebe smatraju sposobnima i izabranima za vječnost.

Opozicija u RS – bije svoje  bitke, jednim dijelom uz pomoć bošnjačkih sponozora, što oni i ne kriju,   pa  tako ja nemam  čega  da se  ustručavam, niti da me neko  zbog toga  zove  na kakav  razgovor –jer NJIH  hvali Izetbegović,  a ne mene, ja sam nevažna bivša političarka, dakle,  opozicija bije bitke   za  b u d u ć a   vodeća mjesta, a ne za pobjedu nad postojećim režimom na izborima (iako im situacija  ide u  prilog, ali oni nisu u stanju da sakriju  lične  sujete, neki su naivni, a neki duboko pokvareni i samo čekaju svoje vijeme), naravno ako dobiju izbore.

Bore se  opozicionari kao strastveni  predatori (a ne narodna opozicija koja treba da promijeni stanje i donese boljitak ovome narodu)   nego da  izaberu među sobom najbolje (pitanje svih pitanja je šta se u toj šarolikoj političkoj  opciji uobraženih,  tupih, bezizražajnih lica  (od kojiih ni jedan ne izgleda kao najsposobniji, mada je i  među pozicijom takvih likova koliko  hoćete i to jeste naša propast) uopšte  može probrati, a  to kažem zato što  svako od njih (opozicije)  sebe već  gleda kao VOĐU  – svi  gađaju istu metu, ali sa različitog odstojanja, pa ne znam kako će da ubijede  narod da su oni ti koji mogu i znaju  da  naprave promjene i  smijene dugogodišnje vladare iz  pozicije na izborima, ako ih uopšte bude. .

Vratimo se problemima BiH  koji više ne tinjaju, nego gore plamenom koji će se nekako morati gasiti.  Zato bi moralo biti  moguće da se sastanu naši  pravnici, stručnjaci (kao pof. dr Lukić, sudija Blagojević  i naravno još poneki) i  eksperti iz Federacije (kakav je očigledno Nedimović i  oni kojima SDA nije sasvim  zatvorila pravne vidike),  pa da na temelju znanja (a ne političkih ucjena i strahova) nego  činjenica, razmijene stručnoga mišljenja -  ne  političke ostraćenosti, nadmenosti očekivanja strane intervencije svakodnevno, uticaja dijaspore, lobiranja, inata, umišljene snage koju drugi brani -  pokušaju da ovome sluđenom narodu daju rješenje koje će ga zaustaviti da ne bježi glavom bez obzira od onoga što više ne može slušati.

Zar nema niko da preokrene ovo što vodi u propast? Inat nije pomogao nikome. Zar toga nisu svjesni Bošnjaci, zar ne vide, ne KO, nego   ŠTA   im  s t v a r no  uništava državu, kako kaže Ademović, zar ne shvataju da ova zemlja nije samo njihova, nego  i srpska i hrvatska i drugih naroda   i da  je  NE  GUBE  samo  ONI, a hoće  da se za nju (zemlju) bore   SVI, mada je svojataju godinama  samo Bošnjaci.  Tu mora da postoji razlog . Šta će drugi narodi ? Kuda se njima otvaraju putevi, a da ne budu uvijek i svuda  izbjeglice i došljaci ? BiH razaraju oni  koji  ne žele da se nađe rješenje  - nego da se rješenje ne nađe te da postoji razlog za sukob. Meni djeluje kao sa RADI O  AUTISTIČNOM političkom „sustavu“, koji ne shvata da je ovo zaista vrijeme da se nešto popravi, izmojeni, da se pođe u susret DRUGIMA ! 

Nisu  ovdje svi retardi   - pa im treba neko (stranci, koji imaju isključivo i samo svoj interes, to Bošnjaci ne vide)  da ih vodi  za ruku nazad u obdanište ?!  U tome je stvar.

A šta to  ima običan narod, čemu može da se nada. Smrzavanju u nekom rovu, gladi, neimaštini, pogibiji ?   Ima li neko pametan da shvati da  je to   ONO zbog čega su Federaciju, a i nama nije mane –napustili svi oni koji imaju kuda da odu !

Zašto se  ne sjete nesrećne   Jugoslavije ?   Zar taj primjer nije do te mjere uporediv  da samo slijepci, koji zatvaraju oči, oni nesposobni  iz naslova ovoga bloga -  NE ŽELE  da shvate da se zemlja  (po njima  cjelovita, reintegrisana država BiH)   može izgubiti kao što  se izgubila  (raspala), za  sve komotna, Jugoslavija –onda kada se  NARODI  izjasne da ne žele u njoj da žive, ili da odlaze  bilo kuda samo da ne slušaju stalno ISTE priče.

Jugoslaviji ništa  nije pomoglo da opstane.. Pogotovo ne što su je Bošnjaci kobajagi  obožavali. A danas, rudari  Breze, Kreke, komorati  crni od  uglja, čiste duše, praznih ruku, čekaju  svoju državu da ih razumije – i  s nostalgijom  se   sjećaju one....države.

Ko to  sada  želi  svođenje računa. Osvetu ? Namirivanje broja žrtava. Svakodnevna hapšenja. Strah svakoga jutra, specijalce pred kućom, uplakane žene djecu, unuke... Dokle, zaboga ? Do uništenja, ili –ili  pa ko ostane, vidjeće!  

Treba li biti zaista slijep pa ne shvatiti da je dara prevršila mjeru, a da te političke  ukorijenjene  muke i  nepravde za narod, (a teško bogaćenje i otimačina  koju narod vidi), koje  se   s a d a  kao   rješavaju kao politička pitanja   - traba da snosi nedužni narod. Onaj koji nema  kule i vile, koji  kupuje dvije jabuke i kilu  brašna  za  božićnu  česnicu po novoj cijeni, koji čeka ispred  javne kuhinje na skromni, ali jedini obrok  toga dana (nije ni u Federaciji bolje, lažu oni koji pričaju drugačije)  koji nema  milione  na Kajmanskim ostrvima, kuće u Londonu i Kipru, koji... ništa nema.

Osim golog života, sebe i svoje djece. I unučadi koja  odlaze.

Zaboga, ljudi... dokle ?

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (24.12.2021.)