„Ako vidiš da u komadiće  razbijaju tvoj  cilj

I ako se sagneš da podigneš i  pokupiš  ostatke.

I ako možeš  sakupiti sva tvoja dobra

I staviti  ih na kocku, sve odjednom.

Ako si spreman  da ponovo kreneš, kao na početku

Ne  prošaptavši  ni riječi, izgubivši   sve  uz osmjeh;

Ako prisiliš svoje srce, svoje živce, svoje mišiće

Da služe tvojim ciljevima i   kad su  malaksali

i  ako ustraješ  kada sve  zastane, izuzev  volje  

koja naređuje „Drži se dobro„ ...

tada ćeš biti čovjek..(na kraju poeme).

Prvi dio  sjajne   poeme   Rudyarda  Kipliga  „Svome  sinu kao testament“  

MI I ONI

Nije  ovo  samo  oda  vječnoj  borbi   čovjeka  sa  jačim  silama u sebi, nego i sa spoljnim...  Ja, uzevši slobodu  koja mi pripada   da mislim  stihove  iščitavam   kao  vjekovnu  snagu   jednoga  naroda, srpskog,  da  bude  i ostane  svoj  na  svome ognjištu, a  ničije ne  otima...  Neprijatelji  srpski danas  sve negiraju, kopajući  po „SANU –ima“   I i II i tažeći naš  sveprisutni, istorijski  zločinački  naum, koji međutim  istorija ne dokazuje... Dapače..Pa i oni naši  koji „brinu“ za naš opstanak   neka mirno spavaju, neće morati prvi da ustaju kao onomad što je bilo, ovo je sada, sasvim, sasvim drugačije.  

No vratimo se mi  u vrijeme kada se ovdje odigravala ratna drama, koju mladi bošnjački naraštaj ne zna, odnosno  za po predanjima svojih,  da  se ne vraćam na pojedinosti i događaje, nego  na   s a d a    uporno  ponavljanu    priču  iz Federacije  o tome    čija   je  bila  pobjeda na kraju  prošloga  rata  ? Naravno, bila   je  saveznička. I oni to znanju, samo se prave  blesavi.  Ko su  bili saveznici ? Pa znamo, a i oni znaju, da ne ponavljamo. Ko je koga  porazio? Pa rat je poražen !  Ima li  iko normalan da stvari pogleda  u širem  kontekstu u BiH  ?!    Očigledno  je  zaboravljeno  da je  mirovno  rješenje   za  BiH  napisano  izvan BiH, uprokos    silnim  žrtvama  i  gubicima    desetina   hiljada  života  srpskih boraca, koji su branili  postojanje srpskog komada zemlje on nekoga, valjda od duhova  i utvara a ne od vojske  koja  kliče  Alahu...ubija, kolje Srbe  na Božić itd. ... (neka svaki  narod  kliče onome kome želi), u kojem   mogu i  treba  da žive i drugi narodi,  ali  postoje  i žrtve  drugih naroda,  Bošnjaka i Hrvata, jer   taj   je rat  bio   onaj   najstrašniji mogući, građanski  i  nesporno, vjerski.  Nije to bila  NOB pod Titom   koga  dižu u zvijezde  čak i oni koji su bili u Handžar diviziji, ne,  bilo je to nešto strašno, ne ponovilo se nikome nikada.

Dakle, mirovno  rješenje se desilo silom  nametnutih pregovora, ali  po pravilima  jačih,  dakle saveznika,  u  američkoj   vojnoj  bazi  (nije slučajno)  koji su   skupili  pretstavnike sva   tri  (nesrećna)  konstitutivna  naroda  BiH (s tim da su Bošnjaci već bili u Federaciji sa Hrvatima, zakovani ondašnjom željom da se ujedine protiv Srba, što sada izgleda  ide u nekom, možda, drugom pravcu, ko zna) te su (saveznici)   naredili   MIR. Dejtonski  sporazum je  potpisan, kakav- takav mirovni plan  je   stupio na snagu  i ostalo što je uz to spadalo. Znamo šta.

Svaka priča o pobjedi  jednih, a  porazu    drugih   u prošlom ratu  - je  Bakirova i  nedavno  evo  i  predizborna   Zvizićeva   storija, sa naznakama građanskih ideja  unitarne, zelene boje, i  inih  filozofa  behaeovskih, pogotovo srajevskih, je  priča  onih, koji  se bore  i s k lj u č i v o  za  mrvicu prestiža  medju svojim istomišljenicima pred izbore, za glasove, za  koju godinu  duže  u politici, prevedeno na običan jezik – za ogromnu  platu i povlastice, koje  njihovim  borcima i  invalidima, običnom  svijetu -  dakle sirotinji - neće donijeti ni marku više, ni puniju potrošačku korpu.

Toliko o nama i njima.

Nakon isteka nekog vremena, evo i komentar o političkom progonu Đokovića (koji izgleda da nije bio samo  to), opet u uskoj vezi sa gore pomenutom poemom, koji, istina, malo kasni, ali, obzirom na završni meč u Melburnu i pobjedu Nadala i ne kasni, dapače.

Koja je to mjera kojom bi se izmjerila  divovska snaga  Novaka Đokovića  da  mirno  izdrži  kad  ga    zatvorenog   kao migranta  (što on nije, a  oni ga tretiraju  mimo prava i zakona koje mu pripadaju)  a ne  kao  diplomatu, koji  može mirno da ode kao persona non grata, odmah, prvim letom, bez odugovlačenja, bez ponižavanja  itd. , bio  vakcinisan, ili ne.

Ali, on mora biti   u nekom petorazrednom smještaju - hotelu  za  ljude treće  vrste, čovjek  koji brani zastavu  države   Srbije, a   nije i  čisti   Srbin (to valjda javnost  zna, nisam ja  otkrila ništa novo), ali   je on  pri tom  p r a v i  svjetski  lik,  najbolji godinama, čija slava prevazilazi granice kontinenata,  čiji lik,  kakve li sramote, u komadiće  razbija  zemlja  koja je  nastala  kao kažnjenička  kolonija  kriminalaca i  otpadnika  engleske   imperije, ali  ostala  i danas  mali  kraljičin  satelit, sademokratijom i  ljudskim pravima i slobodama  odabranim  specijalno  za neke, evo za  Srbiju  –  Mjeri se   voljom  čovjeka  koja  prisiljava  srce,  mišiće, živce i   pobjediničku  ruku  Noletovu  da ostane   mirna, da prstima pravi srce iza prozorkog stakla, da  se ne boji...Da mirno čeka.  Svaka mu čast.

Najnovije: Pobuna (vozača kamiona) čitaj  naroda  u Kanadi  protiv vakcina, maski, zatvaranja itd.

Masovne demonstracije tog  čudesnog,  slobodnog a kontraverznog   Zapada,  sada  Kanade, kojih  se prepao i sam predsjednik  Džastin Trudo   (zvani lijepi)  toliko  da je napustio   Otavu s porodicom  i smjestio  se na nepoznatu lokaciju. Dakle, može i zapadni  narod kad hoće da pokaže otpor, mada vakcine podržava velika   većina, ali  ne  bi i protest  naroda u  Australiji  za  političku   odluku  moćnika protiv Djokovića... 

Ruka  i novac   onih  koji ga    mrze, a čuli  smo u međuvremenu (nezvanično)  i  čija  sve, jača  je od pravde, od normalnosti, od istine koja se tek sada post festum  pomolila  iznad mulja mržnje a to je dupke  puna  Rod Lejver  arena, bez  distanciranih mjesta, gdje  se  bije  bitka  za titulu najboljeg  (ali sada među njima najboljeg nema, što je bila željena situacija), a meč dobija  Rafa, taj  kontraverzni   praktikant   obrednog   pipanja  sopstvenog  tijela  od glave  – do pozadine i medjunožja..    Bez dileme, Nadal  jeste  igrao krvnički dobro...  Lično sam bila  za   Medvedeva, jer zadržao je  dječački  osmjeh i kad je izgubio  i slavensko lice s jamicama na obrazima, a  snagu diva, da se suprostavi (kako  se priča) od početka  protežiranom  Nadalu, koga naravno publika obožava, jer nije Rus,  i  koji je jedva izdržao do pauze iza koje se pojavio „osvježen“.. a na kraju je djelovao  kao mumija. Dakle  s a d a   n e m a opasnosti od  masovnog zaražavanja zajednice  tj. Australije, kovidom, jer  opasnost je bio s a m o Djoković.

I na  temu bloga, nešto filozofskog pogleda u ovoj prizemnoj halabuci oko najvažnijeg, a to je ko će koga na kraju...  

Oni  koji su pobjednici i  oni kojima  je  buduća  pobjeda,  kako oni misle, na dohvat ruke, trebalo   bi  da    pročitaju ovu  (ali cijelu)  gore  pomenutu   poemu  iz  razloga da shvate   

Ako   se   usred  gomile  ne  ponosiš,

I ne  smatraš   da   si  heroj,ako   se družiš   sa kraljevima

Ako  te   ni  prijatelj, ni neprijatelj  ne mogu pokvariti   itd....

Ako znaš da primiš i pobjedu i poraz .....itd.   

Ali, avaj, nisu    to   osobine   većine   onih   koji se   uigravaju   za buduće  političke uloge  i  očekivane pobjede (pod uslovom da  izbora i bude). Većina  su  poznati   likovi  koji  znaju  šta  znači  biti  u vlasti. Koji  su    vlast   probali  i koji joj se vraćaju, kao pčela na cvijet.  I još jedan  fenomenalna  Kiplingova misao, o uspjehu,   izgleda najviše, u politici.

 „Ako se ne praviš previše mudar, niti govoriš  previše mudro„ 

Komentarišem   naravno ja, a   svako može kako  želi:   Uspjeh   je  folerima  i glumicima  sa maskama,  donaučenim   misliocima   skoro pa zagarantovan, što međutim  i  nije   teško kod nas, jer malo  je  onih koji,    iako  su, možda,  i  mudri,  pametni  i obrazovani,  mislim redovno -  nisu ludi da to i pokažu. Za politički uspjeh  postoji cijena.  A cijena  je ?  Dobro, vidjećemo, možda  političke   pijace  (izbora)  neće  ni  biti. Sve je to u.......ma ne Božjim rukama, nego u rukama stranih   bogova, Incka, Palmera, Eskobara,  Lajčaka, ledene  von der Leien, Brisela, Engleza, Amerikanca, Rusa, Kineza,  dakle svih  onih  koji  palicom  moći  i sile  upravljaju našim  malim  životima.

Do sada su uspjevali, kako će biti dalje - ko zna.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (01.02.2022.)