(Otvoreno  pismo  gđi. plemenitoj Turković B.)

Bila  je ovo i  jeste  i danas   divna  priča  o nekom  Sarajliji, ne nužno, može biti  i neki drugi  grad, koji  priča  stalno istu priču,  kao što je   upravo   s a d a  veoma  važna obljetnica opsade Sarajeva, konkretno u vezi sukoba u Ukrajini) niti u ovome komplikovanom i turbulentnom  vremenu  može da  dovede do bilo kakvog pozitivnog  događaja,  osim  novog, još goreg   UDARA  na Republiku Srpsku.

U tekstu koristim  titulu  gđa.- plemenita- Turković  obzirom na   zaista respektabilan porodični   pedigre  (valjda bi priča trebalo da ukaže na  plemićki pedigre), u pogledu rođenja  majke ministarke   spoljnih poslova BiH u nekom dvorcu  (koji mi evo do juče nije bio poznat)  osobe,  a  istovremeno   i  maksimalno   proaktivne  u   „OČUVANJU“  zajednice  dva   entiteta  u   BiH ,   niti   bilo čega   dobrog   za  bilo  koga  ko živi u  BiH, a  nije na  vrijeme spičio  u Švedsku, Kanadu ili Australiju, te   sada  dan za danom čeka, ako je Bošnjak,  koja  će to  STRANA  sila  da obuzda Republiku Srpsku  (čitaj Milorada Dodika) u njegovoj namjeri da  otrgne   njen    manji entitet,  otcijepi ga, te  tako  sruši  divno  jedinstvo   suverene  BiH  (kojoj je kako izgleda, baš gđa. Turković veoma nakolonjena),  te unazadi  tu  tvorevinu, u kojoj ništa ne valja  već  dugih 26 godina, niti  će  valjati, ako neko od pomenutih adresa iz pisma  tj. „nadležnih institucija ne zaustavi destrukciju zemlje„...   

Da vidimo koje poruke nam gđa. plemenita  Turković izravno upućuje:

Pismo koje je poslala na  bezbroj referentnih međunarodnih adresa u namjeri da svijet podsjeti na događaje koji su se desili prije trideset  godina - jeste jasna   OPTUŽBA da  su   NAPADAČi (čitaj SRBI), ničim izazvani, tek tako napali suverenu, od  svih njenih naroda (Srbi je nisu izabrali ni potvrdili referendumom) izabranu, međunarodno priznatu  državu BiH i okupirali grad Sarajevo. Koje se onda  tiho predalo sudbini. Mi koji smo živjeli u Sarajevu u to vrijeme (na sreću  moja porodica nije dugo) znamo kako su se događaji razvijali. Još nas služi  odlično pamćenje.   

Kratko i sažeto  gđa. plemenita Turković, opisuje događaje, u kojima  nije  bilo   Armije  BiH  ni u povoju, a  posebno ne  nekih  ca.  70.000  boraca  (dakle ona negira  uspjehe  BRANILACA  Armije BiH, a član je SDA, kako  je  moguće da se događalo sve isto  cijele   4  godine), dakle  nije bilo   ODBRANE  od „četničkih  agresora s brda“, nije bilo ubijenih  Srba, srpske djece, ništa. Srbi su se ubijali sami -  što nije  rečeno  sada prvi put, niti će, kako izgleda,  biti zadnji.

Sarajevo  je, istina, veoma  trpjelo, pa  i  granate  i snajperske  pogotke sa srpskih položaja, ali   su od mitraljeza  i  snajpera  sa nebodera i drugih objekata  ginuli   i  Srbi na Grbavici) i bili građani Sarajeva   bez  mnogo čega  tih ratnih godina, ali  gđa. plemenita  Turković ne spomnje da se  iz opkoljnenog unutrašnjeg, uskog  prstena  Sarajeva   izlazilo tada  po cijenu  gubljenja života,  teškog  premlaćivanja i hapšenja  Srba  od strane Jukinih i drugih specijalaca  na punktovima (a to je bila naredba – ČIJA  gđo. Turković ?) ili   sprovođenja  u strašni kazamat nekadašnjeg  suda, kasnije kasarne  Viktor Bubanj i mnogobrojne  druge logore,  kojih po Sarajlijama uopšte nije bilo.   

Neshvatljivo je da  ministarka, gđa. plemenita Turković, kao doktor prava  i kasnije višestruka  ambasadorka, nije nikad pročitala   AUTORE  iz svoga naroda, članove    SDA, generale   i neke druge „historičare“ i  pisce   o tome  šta i kako  oni pišu s druge strane  bošnjačke  zadate  i  od Zapada priznate i odobrene  istorije.

Ona takođe potvrđuje da ima  VIŠE (ima, ima  znatno više)  presuda  ICTY-a   Srbima za ratne zločine. Ona je  u pravu  (mada nikada to nije javno rekla  osim u tužaljki prijateljima), jer  presuda Bošnjacima osumnjičenim  zločincima (u Hagu, ali i u  Sudu BiH)   ima  tek nešto više od  broja prsta  jedne ruke. Možda  nešto više, ali apsolutno nekažnjenih zlodjela počinjenih nad  Srbima, čak do danas nije ni procesuirano.   Turkovićeva pominje doživotnu kaznu  presudom ICTY- a   generalu  VRS   Stanislavu Galiću za  granatiranje  Sarajeva.  Malo  li  je srpskih robija  do kraja života. ? Treba li još ?  Kad će biti dosta ? Vjerovatno nikada.  Bošnjaci  su bili ŽRTVE.  Srbi nisu.  Ta  matrica živi i traje.

A onda, gore pomenuto pismo dobija  drugu,  važniju izgleda,  dimenziju, od podsjećanja na događaje prije trideset godina. Strah od Srba ponovo. Od agresije Srba na valjda zajedničku  zemlju – tj, zajednicu dva entiteta i tri konstitutivna naroda kao i drugih koji u njoj žive.  

Bošnjaci se boje napada mjesecima, njima se prijeti, promptno i rekla bih histerično, bezbjedonosno  reaguju, zabranjuje se ulazak u zemlju profesorima, istorije, advokatima  (nezapamćeno !)  i  inim Srbijancima, koji bi mogli da ugroze  stabilnost  uređene, ponovo  veoma uplašene, a tako bespomoćne  BiH, koja je bez straha dobijala vakcine u Beogradu, Loznici  itd.  BiH  koja je  nevina  kao nekada nevjesta  prve bračne noći, neukaljanih  ruku krvlju (česta metafora za  srpske ubice), a  u kojoj nema Vlade  na nivou  Federacije  dugo vremena (šta ima veze, kao  da je to bitno), u kojoj  dva naroda  (a zamislite nisu SRBI u pitanju)  ne mogu da se dogovore o izmjenama  izbornog Zakona.  Pitanje je i da li će !

Gđa. plemenita  Turković  NE  SPOMINJE  Hrvate kao da ih, Bože mi oprosti, nema  u BiH – nego ima samo Srba koji mašu SANU –upustvima (kao da je SANU neko  ko se pita  d a n a s  i  ikada prije, kao da  je to i onda a i sada  bio   razlog srpskoga otpora (čitaj agresije  na BiH)  koji neću opisivati, poznat je, - nego, zaboga, bauci  srpstva   i rusofobije preplavljuju  Europu do nevjerovatnih granica). Ovakav nezapamćeni odijum, ovakva hitsrična mržnja – nije do sada viđena nakon onog rata, osim što još nema krematorija da se spali ono što nevalja, čitaj ruski narod  u cjelini, kad bi bilo moguće.

NS RS – a  samo smišlja  koje će zakone promijeniti i uvesti nove.  Bošnjaci  strahuju i od  NAMJERA, o kojima  s a da  mogu da se informišu kad hoće i kako hoće,  jer  sjede u  Skupštin RS –a, i znaju da  ni jedan  od navedenih  zakona kojih se evo  boji ministarka jer podrivaju    centralni sistem  vladanja, ne vidim da  MOŽE (ili će)  značajno   ugroziti  Dejtonom zabetoniranu cjelovitu, suverenu BIH, osim same njene  (BiH) pogubne, razorne, maligne, dugogodišnje osvetničke  djelatnosti   koju  svako   malo   provodi  značajna    članica     SDA, gđa. plemenita Turković,  tvrdeći  da se u BiH  „radi o ozbiljnoj siguronosnoj prijetnji“... ČIJOJ PRIJETNJI? Ruskoj ? Srbijanskoj ?  KOME se prijeti  ?  Komšiću ?   Pa on se boji sam sebe. Sanja NATO  trupe  u cijeloj BiH. Džaferović  može  biti miran. Prošlo je mnogo  godina, a vrijeme njegovo prošlo   pokriva pepeo  i  šaš ... Problem  je, očigledno,  što Srbi neće u NATO ?  Neće i imaju razlog što neće.

Ima međutim i drugih problema. Da li  je  BiH  z a i s t a    funkcionalna  država, da li joj  u  funkcionalnosti  smetaju  Srbi?   Šta   nije  funkcionalno u Republici  Srpskoj?  OČIGLEDNO  problem je   s a m o  Milorad Dodik ? E, to je druga priča ! To će da riješi narod RS –a na izborima, kada  se Dodik  bude   za nešto  kandidovao,   a  ne Bošnjaci  i  gđa. Turković,  kojoj eto smeta i aerodom u Trebinju ! Treba pitati  srpski  narod šta misli. Mišljenje opozicije... dobro da ne duljim.   

Da vidimo, dakle,  ŠTA u stvari želi  gđa. plemenita  Turković, ministarka  spoljnih poslova zajedničke  nam BiH ?  Stranu intervenciju, sankcije RS-u, uništenje naroda koji smeta, kazne, gvozdene  sankcije, zamračivanje uma, Dodikovu smrt, kmetovsku pokornost kao nekada, nestanak  srpskog entiteta... ? Šta   ona  ZAISTA  želi ? Da neko zabrani da se smije progovoriti  i  jedna RIJEČ  u  BiH  –ako je ne odobri  SDA  tj. VRH BiH. To očigledno NEĆE i ne može  bit slučaj.

U svrhu objašnjenja zašto ja, blogerica, ne i politička analitičarka (što nije ni uvažena gđa. plemenita Turković, mada bi ona  kao pravnica morala vladati i nekim činjenicama) dakle, ja,  profesorica  u penziji, bez  plemićkog pedigrea   pišem - samo nekoliko rečenica

Otac mi  Ličanin, pukovnik JNA, nosilac Spomenica. Majka, krajiška  partizanka, takođe. Ja lično sam rođena u jednoj  sobici u  Sanskom mostu,  avgusta 1946  godine. Na podu, na ponjavi  je  ležala   moja majka, sa  jednom  pelenom i  babicom koja je porodila, nije bilo mekih dušeka, tek  je  došla u   Sanu, još u uniformi. Tu su rođena i moja pokojna  braća Predrag i Nenad, po onoj divnoj narodnoj  pjesmi .. Otac, oficir selio je porodicu iz mjesta u mjesto, po službi.   Jajce, pa  Sarajevo, gradovi  moje ljubavi... Bila sam  i  jesam  ponosna, veoma ponosna na moje roditelje. Fakultet, Germanistiku, sam završila u Sarajevu  na Filozofiji  1970.  Može se reći da sam bila prava  Sarajka, otvorena srca, sa puno prijatelja... Zaljubljena  u Sarajevo. Na Koševu su rođeni moji sinovi. A, onda  iz  Sarajeva  smo pobjegli, da, tačno tako izbjegli   strašnu,  najavljenu   nam   opasnost, vjerovatno  muke  u Viktoru Bubnju, uz pomoć naših komšija, pok. prof. dr Bušatlije i njegove prijateljice  pok. Sajme, 22. maja 1992.  Sada to kažem, jer su oboje pokojni. Nisam se ni osvrnula na stanove i imovinu.  Bili  smo živi – skupili se u Banja Luci –i život se nastavio. U Sarajevu su ostali grobovi moga oca, majke i moja dva brata.

Gđo. plemenita Turković, pišem  ovo  ne zato što Vama   zavidim  na plemenitom porijeklu  po  majci, ili  ocu  - a  moje je porijeklo  obično, narodno, partizansko  -   ili  što nešto imam protiv  Vašeg, nikako  i  nipošto.

Ali, meni lično, kad  ste  Vi u pitanju, to ne igra baš  nikakvu ulogu – važno je šta ste Vi sada!  Čemu Vi doprinosite ? Koju ulogu Vi zapravo imate ? Do sada nisam čula, ili  pročitala, nešto Vaše  što bih  ja, kao  intelektualka, obrazovana osoba, (objavila  dvije knjige, slikam  ponekad kad imam vremena, učim unuke da budu čestiti ljudi) koja je  proputovala  skoro pa  cijeli  svijet,  dugogodišnji  prevodilac, fakultetski profesor -  poštovala, jer   NIŠTA   NE IDE  u prilog  ZAJEDNIČKOM   MIRNOM  ŽIVOTU naroda  u BIH, a  kojem  bi  Vi mnogo  mogli  da  doprinesete.  Ali  to, izgleda,  nije vaša misija. Vi  želite nešto drugo. Shodno tome, da li je baš sve što ste rekli u svome  pismu  svim  „nadležnima“,  Vašim prijateljima, nepobitno  dokazivo? Nije, naravno.

P.S.    Da    EU  zaista želi  dobro BiH   i  da Vi, ministarko plemenita Turković, zaista imate bilo kakav uticaj  na  „nadležne“ koji su Vaši prijatelji,  primili    bi   ONI    BiH u  EU  bez  onih 14 tačaka,   zajebancija i traženja dlake u jajetu kao  što su primili neke, u odnosu na nas,  praktično  anonimne zemlje, a što je providan izgovor moćnika – budući da znaju (osim ako ne ucjenjuju  uplovljavanjem  BiH u „sigurnu“ luku NATO-a, pa  svjesno lažu i obmanjuju retarde koji im vjeruju) da je to jedino  rješenje za  ovakvu BiH. Ukrajina  je eklatantan primjer stravične igre moćnika, specijalno SAD-a  i EU, koji, svi skupa,  jedino što očekuju  iz  ove nesreće naroda -  jeste enormna  prodaja oružja.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (07.04.2022.)