Radmila Trbojević

NEMA EVAKUACIJE SA ELITNE LOKACIJE...

Ovo su riječi koje sam zapisala a ne mogu da se sjetim čije su, odnosno iz čije pjesme potiču, ali  svakako je  sličan narativu Dubioza kolektiv -a, sjajne grupe   iz Sarajeva, koju  volim da slušam..

Kao i uvijek  ideju za blog dobijem iz neke poslovice, neke  misli koja mi se svidi, koja mi bude povod – ne samo iz  globalne situacije u Evropi, ili u Ukrajini, za koju znamo kakva je, ali ne znamo šta će dalje biti, ne zbog Rusa, naravno, nego zbog zapadne sankcijske  „anakonde„   – nego me, kao ova sjajna rečenica  iz  naslova,  vrati  u n a š u  situcaiju. U naš relani život, prije svega politički, koji je naravno posljedično uzrok našeg  teškog ekonomskog stanja, imajući naravno u vidu i  kovid i ovaj sukob u Ukrajini, ali i pogoršanje unutrašnjih političkih odnosa unutar  same BiH, budući da se približavaju izbori, za koje CIK i neki  drugi vjeruju da će se održati.

Bilo kako bilo, kod nas (u cijeloj BiH) postoji bogati  sloj ljudi koji ne razmišlja koliko će da košta jedan hljeb, (a nekim porodicama treba dnevno najmanje dva hljeba, pogotovo onima  kojima je to baza, ne  cata basa, bar ne još)  sloj koji ne kupuje prve  jagode, koji kupuje  dva paradajza  i  jedan krastavac (vidjela svojim očima) tek da proba, ljudi koji, posebno u nekoliko većih gradova u Republici Srpskoj, a naročito u Banja Luci,  gdje velika većina radi u javnom sektoru, a pretpostavljam i u Sarajevu – posebno onih koji  „rade“ u  institucijama i tu (ne)  rade godinama, neki po tri i četiri mandata,  imaju zalihe, koji  su  s e  obezbijedili  da, ako treba, mogu da izaberu lokacije  širom Srbije  i dalje u regiji  kao recimo.... dobro znamo ko, i nije  s a m o   on, da je smo on pa neka, nego i mnogi   drugi, koji ne znaju šta  će od viška para  koje mjesečno ugledaju na svom računu)..

Ne želim da me targetira  neko u ovim godinama kao zavidnog dušmanina, penzionerku koja nema uticaja, pa je treba napasti itd... Ne daj Bože. Želim, što kaže Vučić, da održim mir i stabilnost  u mojoj zajednici – a da ipak progovorim o strašnim razlikama koje u našem društvu postoje.

Kaže se da kupovina auta, i to prestižnih marki, raste, tj. ne prestaje,  dapače, dok se točenje goriva  svelo na 20 KM  za običan narod, a  običnom  narodu  budućnost  izgleda  ne  nosi ništa dobro makar, ponavljam, ne onome ko živi od  neke plate i neke penzije. Bolje rečeno prosječno.

Zašto ovo govorim ?

Povezujem glavnu misao iz naslova, a to je atmosfera koja se sprema  za predstojeće  izbore. Ko će biti  „evakusian“,  misli se  ko će napustiti funkciju  tj. super platu? Ko će ostati ukopan u lokaciji koja se ne pušta po cijenu života?   Kreće bespoštedna borba, kandidati nekih stranaka  su poznati, neki čekaju na čeki (SDS), koji još ne mogu da se  usaglase, ili ne znaju ko im unutar same stranke radi „o glavi„  niti su kad znali, nego se uvijek iznenade, ali javno pričaju drugo -, kalkulišu  hoće li, ili neće da se „bace„  u vatru. Gdje su ti hrabri nekadašnji  sdesovci ? Pojela ih maca ulagivanja, tetošenja prijatelja naših na sve strane  itd.  

Počinje  blaćenje jednih od strane drugih, vađenje prljavog veša, nastranih navika, svađe i prepucavanja, pljuvanje vlasti i uvjeravanje  opozicionarnih  programera, tipa čestitog  Bosića i drugih, tih samozatajanih  misionara dobre volje,  DA MOGU PROMIJENITI  STANJE U REPUBLICI (samo da skinu Dodika!!) – odmah nakon izbora, u punom kapacitetu (kao što tvrdi uvažena  profesorica  Trivić) sve u cilju,  da jedni (nikako baš zaslužni)  zadrže sjajne pozicije na kojima se  već sjedi – ili  da  ovi drugi otmu  baš te  pozicija vladajućim, koje donose enormnu zaradu i beneficije, tople obroke, plaćeni smještaj odvojeni život itd.  dakle  sve se VRTI  oko   odbrane  ili zaposjedanja    „lokacija„    a da  u suštini  u cijeloj priči nema nikakvih  patriotskih  stremljenja (osim nekih koji se izgleda žrtvuju ali ih je malo), niti ideala  - što mi potvrđuje žestina   predstojećeg okršaja  samih  kandidata, njihovih i onih drugih analitičara, koji traje već mjesecima, dok narod iznemogao, čeka da se nešto desi. Mislim u praznim novčanicima.

Mislim  dalje  ja,  da sam  u prilici, a   nisam, kad bih dobila  5.000 KM  mjesečno ili više (neki od 7.000 do 10.000 KM  iz raznih odbora i komisija) za posao koji sebe zove DRŽAVNI, PATRIOTSKI za  (ne) znanje   (nekih ljudi, naravno) upitnu  inteligenciju, upitno  obrazovanje, velike  ambicije  za  neku  jaku poziciju dobijenu od  stranke, “borbu“ da  narodu  bude bolje, za  lupetanje, za mucanje itd. – da  bih pala u nesvijest.. Šta bih s  toliko para ? Pa vjerovatno na kraju bih poklekla, šat ću kuda ću -  pa kupovala  nekretnine ! To se i radi.

Ja sam  bila u  nekadašnjoj srednjoj klasi  dobro stojećih ljudi u onoj državi. Ali nas  je bilo puno više u toj situaciji, nas  običnih ljudi, sa z a v r š e n i m fakultetima,  koji smo radili i zarađivali  za veoma dobar život. I imali smo dobar život, stanove,  vikendice, dobre aute,  jadransko more svake godine, zdravstveno osiguranje –jednom rječju SIGURNOST.

I na kraju ja sebi stalno postavljam pitanje: Kako bi  OPOZICIJA  što se, očigledno,  bori za „lokacije„ , na  koji način, s  kojim parama (imajući u vidu da i njih štiti zakon  o platama funkcionera, pa se neće, brale, dati niko od njih da smanji primanje ni za marku)  p o b o lj š a l a    život naroda - osim da im strani prijatelji nekako namaknu  o g r o m a n  novac  pa da oni onda benevolentno podijele narodu)  tj.  dadnu  obećane   pare  šakom i kapom, e da bi oporavili Republiku. Koliko se može  vjerovati u te priče –da bi oni smislili sve bolje, brzo, u najbržem roku –ili  samo da se domognu vlasti. Opet, oni koji su na vlasti vezani su za stolice  (ponavljam  ne svi i ne svi na isti način), nikakva sila  nije jača od droge koja u krv uđe od dugotrajnog boravka u politici.

Evo da komentarišem početke sudara političara, kako  izgleda  pravo   agresivan komentar   gđe. Trivić u  početku kampanje  za visoko mjesto u politici, iz onako decentne,  skoro dječačke  spoljašnosti, krije se  mlada pa rekla bih i prilično surova  „borkinje“ u sudaru   sa   politički iskusnim  doajenima  Dodikom ili Cvijanovićkom, koji se neće  tako lako dati skloniti, pa godinama borbenog,  samo za vlast,  Borenovića  sa  neobičnim Stanivukovićem, sudar mladih stranačkih  lavova   sa  ostarjelim  cementiranim   političararima  tipa  gđe. Majkić i dosta blijedog  Špirića itd. koji ne žele sami da odu, čak ni nakon penzije kao uvažena poslanica -  sa novim kandidatima. Biće tu krvi do koljena, naravno metaforički..

A šta će biti sa narodom?  Ništa. Mislim biće puno bolje kad  narod dobije  onaj novac od 10 posto  i  onaj  koji  će biti za   jedno dva-tri mjeseca. Tada će penzioneri  moći kupiti dvije flaše ulja, nešto više   brašna, šećera, kafe i možda će ostati nešto i za   lijekove.. Možda i za korpicu jagoda, mada će sezona proći.  Da li će izdržati do tada, ne znam. Možda i hoće. Narod je čudo. Kao Rusi. Kad misliš da su gotovi, oni  tek tada  udare. Ustanu i udare. Mislim,  ipak, OVAJ naš   narod iz kreveta ustati hoće. Malo li  je?  Stoga, spavaj  narode mirno, ima vremena, jesen nije daleko. Kupaj  se  u lavoru, a   sanjaj  Grčku, Tursku, Egipat i susjedni  Montenegro. Živi od uspomena, ako ih imaš, naravno.

Prema zasluzi svakome.

P.S   Dum spiro,  spero (Dok dišem nadam se)

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (17.05.2022.)  

Komentari
Twitter
Anketa

Kako živite u odnosu na godinu dana ranije?

Rezultati ankete
Blog