Radmila Trbojević

„Uskoro će se u Butmiru (čitaj u Sarajevu) zavi(h)oriti njemačka zastava“.. (Šmit)

(Čujem kako je Beograd  bio pun njemačkih zastava u vrijeme  dolaska voljenog Kancelara)

Ponovo, dakle.  

A, obećali  su nekada  da neće koristiti svoje vojne snage, niti ih jačati  nakon spajanja dvije Njemačke. Čim su se spojili proradila je ta neka  zvijer, krvoločna i bijesna, zvijer koja se za strašan poraz 45. godine mora osvetiti. Kome? Prvo Srbima. Pa onda Rusima, naravno. 

Diže  glavu onaj ko nas je gazio i ubijao u dva rata, onaj   koji   se   kobajagi denacifikovao,  a  sada skida  masku pokajnika i  ponovo dolazi kao sila koja prijeti U liku   neuvjerljivog  i nelegitimnog  Šmita, stalno pognutog Šolca,  nekako kao  uplašenog, (valjda i sam svjestan šta i  kako radi).... prvo kod dragih   u  Sarajevu  i Prištini, pa tek onda  u Beogradu i tako redom, po regiji.

Ako nije tako  zašto Evropa ne vidi  NACISTE  u Ukrajini,  zašto se  zalaže  da   se puste  Azovci,   da   im se ne sudi , zašto ne   želi da   vide  divljanje  satanističkih bojovnika  koji   okreću  svoje oružje  prema Rusiji. Zato   što je to podržala davno. Samo mi to nismo vidjeli. Gledali  smo zlu  u lice,  ali neki nisu vidjeli, ili nisu htjeli da vide.

Kuda to maršira taj kontigent  njemačkih vojnika u nekakvoj međunarodnoj  grupi   (ALTEA) branilaca  BiH od mogućih napada  Srba, Rusa itd ?  Quo vadis vojska  koja  nama Srbima  izaziva krvava sjećanja ?  Zar  ponovo ? Kuda idu ?  Pa  tamo gdje su bili  nekada dočekani s radošću. To u Banja Luci, ili recimo na  raskrvavljenoj  Kozari ne bi bilo moguće.

U  vrijeme Drugog   rata moji  otac i majka     (jedno u Krajini, a  drugo u  Lici) zgrabili su  puške u ruke   da  ne bi   završili  pod ustaškim kamama. Ponosna sam na njih. Na njihove ordene, na njihovu hrabrost. I  biću do kraja života.

Sada, bez obzira „na promijenjene  okolnosti i prijateljstvo!! njemačke  Vlade)    niti hoću, niti mogu pozdraviti riječi prijete bolje rečeno ucjene „ILI –Ili„  Šmita, koji se  kako rekoh  klanja „hrabrom“  Džaferoviću,  ili prijetnje jednoga   Šolca koji se boji svoje sjenke, mada udara na Ustav BiH  i prava dva konstitutivna naroda u njoj -  čiji  jezik  sam diplomirala, imala stipendiju  J.W. Gete Univerziteta  čiji jezik govorim, u čijoj  zemlji sam bila   bezbroj puta , čiju sam književnost  studirala i dobila  na ispitu čistu desetku kod čuvene  dr prof. M. Kohn  (Gete, Šiler,   Man  Breht  i mnogi  drugi),   a  kasnije  godinama   i službeno   prevodila  u mnogim  prilikama  za poznate,  velike   sarajevske  i    BiH   firme  -   i  koju sam, to moram iskreno  priznati, veoma    zavoljela ! Tako je bilo. I nisam jedina. U Njemačkoj, onoj iz  sedamdesetih i osamedestih hljeb nasušni su zaradili mnogi naši ljudi i jednako tako je zavoljeli.

I danas možda ne razumiju kuda ovo sve vodi. Ili vide, ali je kasno da urade bilo šta. Vrijeme čini svoje. Njemačka više nije ono što je bila desetinama godina.

Ono zlo  koje su neki (čitaj mnogi)  prikrili, onaj  užas  koji su proklamovali da su prevazišli, da se kaju  za  krematorijume, za  milione   ubijenih  itd.  – ponovo se probudilo. Džaba je Vili  Brant klečao, duboko u krvi  budi  se  zlo.

Nacističko.

Vratimo se  na pitanje kako je  bilo moguće da jedan   Hitler zavede više miliona Njemaca  (kao sada Bajden cijelu EU žmireći na oba oka), da ih zaludi, da  ih opije  svojim idejama  i  pojmom da su nadljudi – bilo je moguće. I možda i sada tamo negdje u sjenci sjede ljudi koji misle   da su nadljudi. Sve je moguće. Moguće je da misle da mogu zbrisati i Rusiju i Kinu. Ko zna šta je u njihovim glavama, jer   onaj ko zabrani Tolstoja, Šolohova, Dostojevskog, Čehova, ruski balet, pa što ne reći r u s k u salatu   - taj u glavi nema  onoga što se  zove pamet.  

Doći će, kaže  i    vršilac dužnosti   visokoga   vladaoca   kolonije zvane BiH, Šolc,  i njemački   kontingent   vojnika  da   brani  BiH,  koja je u opasnosti . Samo ne znam od koga. Vjerovatno od  Rusa   i Srbije.

Visoki   predstavnik  bez  legitimiteta, protektor   čudnovate  zemlje   BiH, p r i j e t i, samo    što  prstom ne maše – prije   svega   Republici Srpskoj.  Sarajevu   ne moraju.    Sarajlije    su dočekale   njemačke   oslobodioce    1941 godine  značajno slično kao Zagrebčani   - pa izgleda da   bi  ih i  sada  rado dočekali, budući    da u   njemu  Bošnjaci   gledaju   jedinu silu  koja   ih može spasiti  od nasrtaja  Srba   i   pomoći da  ih  utišaju –u čemu im opozicija zdušno pomaže.

I da ovaj osvrt završim stavom koji  je moj, na koji imam pravo, za koji nikoga ne pitam, koji   mi  niko  ne može  zabraniti, stavom  koji je u mojoj genetici, stav koji dugujem svojim roditeljima, antifašistima, provoborcima    i zbog toga se ne bojim   osude   onih  koji    se   kolebaju, koji    su  inače   kukavice – u bilo čemu u životu, a  ja to nisam bila,  niti sam sada, koji su, da, naglasim, bili   uz   svoju Partiju i Tita,  tog „borca„ za Srbe  i sve što je srpsko, kad je rekao Staljinu  čuveno NE  1948  godine), dakle  bili su lojalni svome Vrhovnom  komandantu -   dakle nisam bila  vaspitavani rusofili  -  ali sam neko  ko svojom   glavom i   svojom pameti, obrazovanjem, iskustvom, hrabrošću  i  emocijama  IMA  SVOJ STAV.

Dakle, kada  je Rusija u pitanju, šta god da bude, kako god stvari tekle, a ja  već vidim  kako će da teku, a  kako   znam  to  je  moja  stvar, evo samo predosjećam...  Ne  polažem  nikome račune, Sarajevo može da mi ukine penziju od 10 KM mjesečno  kad god hoće  -  dakle ja kažem: Semper honos, nomenque tuum, laudesque manebunt... Uvijek   će  ostati i živjeti tvoja čast, tvoje  ime i  slava. Rusije, naravno.

Rusiji ne treba da pobijedi CIJELI svijet, ne, Rusiji treba samo da odbrani SVOJ svijet ..Što i   radi. 

I  pro futuro:   Valjda   ima   nade    da će  biti bolje, da   ovome ima kraja   -    ako    Zelenski,  taj  novi   lik   „svjetskog“  vođe  s   koeficijetnom  političke inteligencije.  Dobro, nije  visok,   u  svakom slučaju ... u   majici  koja   asocira    na   vojničku,   taj  Bajdenov   lutak   na koncu,  nagovoren  od   strane  „prijatelja„  nesrećne zemlje     Ukrajine, ne   uništi   budućnosti  svijeta    kakvom   nuklearnom bombom    jer  grešnik  prema    svome  narodu,  koga  ne spasava, a   mogao bi   -   sve  dublje pada –   sve  do konačnog ponora.

Strašno  je to  što bi    to  m o g a o   bio kraj Planete, a kraj bi,  kako sam nekako uvijek i zamišljala   mogao da    bude  baš    takav da  neko  sumanut, obezglavljen sopstvenim neuspjehom  i   ludilom,   kao   drogirani   Zelenski,  klikne  u   kakvo dugme ...naravno, ako ga  prije nego ne smakne s mjesta gdje bi   mogao to  da uradi.

 

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (14.06.2022.) 

Komentari
Twitter
Anketa

Kako živite u odnosu na godinu dana ranije?

Rezultati ankete
Blog