DUŠAN ŠEHOVAC

Mr. sci. Dušan Šehovac, sociolog, živi na Ilidži, lokalni heroj koji razmišlja globalno, svoj i ničiji a sa svima povezan, pokušava da spoji akademsko, aktivističko i ljudsko promišljanje, misli humanistički, aktivno radi na pozitivnim promjenama zajedno sa drugima, voli da bude dio mreže aktivista, rasuđuje i svojom dušom. Obožava da se ne slaže i sa samim sobom!

DUŠAN ŠEHOVAC

22.јули 1993.године - Истине и лажи о дану када је на Сарајево пало 3.777 граната

„Биo је то 22.јули 1993. Рат у Сарајеву трајао је више од годину дана, а тај ће дан остати упамћен као дан када је пало највише граната на град – рекордних 3777.“ пишу новинари радиосарајево.ба. (погледати „Jezivi rekord: Sjećanje na dan kada je na Sarajevo palo 3.777 granata“, https://radiosarajevo.ba/metromahala/teme/jezivi-rekord-sjecanje-na-dan-kada-je-na-sarajevo-palo-3777-granata/463838.
Тог дана је од стране Уједиљених Нације, (УНПРОФОР је имао тај задатак) евидетирано 3.777 удара артиљерије и минобацача на територији Сарајевског ратишта,. (погледати извјештај UN Security Council, 1994a, стр. 586)
Не постоје прецизни подаци колико ових удара артиљерије и минобацача припада Армији Републике Босне и Херцеговине а колико Војсци Репубике Српске.
Без обзира што не постоје прецизни подаци ко је и колико имао 22. јула 1993 године, удара артиљерије и минобацача, бошњачка пропаганда годинама у свим својим изворима наводи да је Војска Републике Српске тог дана сваке 22 секунде испаљивала гранату на Сарајево, (сузивши Град Сарајево на вечинске дјелове четири градске општине) и понавња лаж да тог дана Армија Републике Босне и Херцеговине није имала ниједан удар артиљерије и минобацача.
Свјетској јавности је наметнут лажни наратив, прича о опкољеном Сарајеву, преко Мапе опкољеног Сарајева гдје су приказане територије четири општине Града Сарајева (Стари Град, Центар, Нови Град и Ново Сарајево), што је 5% Сарајевског ратишта, гдје имамо ужи опсадни прстен, а заборавља се на 65% територија Града Сарајева, Сарајевског ратишта (који се налази између ужег и ширег опсадног прстена, дијелови Илиџе, Хаџића, Илијаша, Вогошће, Трнова и Пала, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Власенице), које су контролисали Срби, а преосталих 30% Сарајевског ратишта ( дијелови Града Сарајева, дијелови општина Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Илиџа, Трново, Пале и дијелови оптина Високо, Бреза, Олово, Горажде, Вишеграда и Жепе контролисала је Армија Републике Босне и Херцеговине). (погледати Мапу подјељеног, блокираног и опсједнутог Сарајева, шири прстен подјеле, блокаде и опсаде).

Бошњачки пропагадисти, свакодневно, па и у овом тексту, дио Града Сарајева, који се налази унутар ужег опсадног прстена, што је 5 % Сарајевског ратишта (погледати Мапу подјељеног, блокираног и опсједнутог Сарајева, ужи прстен подјеле, блокаде и опсаде) именују као предратни и ратни Град Сарајево и тврде да је на њега 22.јула 1993. године пало 3.777 граната што је лаж, која се десетинама година понавља у истинољубивом Сарајеву. Домаћа и свјетска јавност је прогутала ову њихову лаж као чисту истину, захваљујући широм свијета продатој и поклоњеној Мапи опсједнутог Сарајева.

Истина је да је на дијелове града Сарајева који се налазе унутар ужег опсадног прстена, 22. јула 1993. године пало 660 граната, а на подручје планине Игман које је било под контролом Армије Републике Босне и Херцеговине, а налазе се иза ширег опсадног прстена, тог дана пало 3.117 граната. (погледати извјештај UN Security Council, 1994a, стр. 586)
Сугестија новинара читаоцима де „Замислите дан у којем сваке 22 секунде на ваш град падне граната.“ је по више основа заснована на лажима, и не може се замислити. Прво је извршио манипулацију са појмом Град, Сарајево јер је из њега избацио подручје оимписке планине Игман, који је стварно прије рата био саставни дио Града Сарајева, а тог дана 22.јула 1993. на њега је испаљено 3.117. граната.
Бошњачка пропаганда је резервисала за Бошњке, градове, тенисице и фармерке а брежуљке, брда и планине су додијелили Србима, и тамо ставили српску артиљерију и тенкове (тврде да је u brdima oko Sarajeva bilo je stacionirano 120 minobacača i 250 tenkova JNA,) што, наравно није тачан податак по броју а и по територији на којој су постављени. Документи, карте Хашког трибунала показују да се вечина артиљерије Војске Републике Српске налазила у равничарским дијеловима Сарајевског ратишта.
Годинама, сваког мјесеца, седмице понављају лажи о жртвама Сарајева „Током опсаде Сарајева убијено је 12.000 људи, међу њима 1.500 дјеце, а 50.000 људи је лакше и теже рањено.“ Не преносе податке озбиљних истраживача, хашких истражитеља и бошњачких интелектуалаца, гдје могу наћи истините, на објективан начин утврђене чињенице. Аутор овог текста (Jezivi rekord: Sjećanje na dan kada je na Sarajevo palo 3.777 granata) позива се не стране репортере „Како каже извјештај страних репортера, само у ноћи седмеро мртвих. Наставило се ујутро, тако што је граната убила троје.“ Шта су радили тог дана сарајевски новинари? И питам се зашто ти познати сарајевски истраживачки новинари нису , (који су имали деценије пред собом) утврдили број жртава 22.јула 1993 године на Сарајевском ратишту и зашто нису утврдили колико је убијених и погинулих тог дана и која су њихова обиљежја, идетитети.
Ако неће и не умију сарајевски новинари, сарајевски политичари и политички аналитичари , хоће и умије то да уради Душан Шаховац!
Као одговоран истраживач, политички аналитичар и колумниста потрудио сам се да консултујем књигу „Босанску књигу мртвих“, 1 том, аутора Мирсада Токаче, у издању Информационо-документационог центра, Сарајево, гдје сам пронашао сљедеће податке о жртвама на Сарајевском ратишту од 22. јула 1993. године.


• 27 жртава;
• 9 убијених цивила;
• 7 цивила је убијено у ужем опсадном прстену;
• 2 цивила су убијена у ширем опсадном прстену;
• 1 убијен Србин цивил;
• 3 убијена Хрвата цивила;
• 5 убијених Бошњака цивила;
• 18 погинулих војника;
• 11 војника је погинуло у ужем опсадном прстену;
• 7 војника је погинуло у ширем опсадном прстену;
• 1 погинули Србин војник;
• 1 погинули Хрват војник ;
• 16 погинулих Бошњака војника.

 

BAJRIĆ REDŽO AGAN 26.01.1960 Rogatica BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Novo Sarajevo
BEGOVIĆ ASIM IBRAHIM 04.03.1967 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Novo Sarajevo
BOTULJA HASAN ĆAMIL 15.11.1949 Ilidža BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Ilidža
BURAJIĆ MUSTAFA OSMAN 10.02.1969 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Ilidža
CICVARA EMIR ISMET 16.11.1963 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Novo Sarajevo
DAIDŽIĆ ABDULAH AVDO 03.03.1945 Pale BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Ilidža
DUJMUŠIĆ OLIVERA VLATKO 18.07.1969 Centar HRVAT Civil 22.07.1993 Novo Sarajevo
ĐANO FATIMA 03.10.1956 Pale BOŠNJAK Civil 22.07.1993 Centar
HADŽIHALILOVIĆ NEHRU SULJO 10.10.1956 Višegrad BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Novi Grad
HRNJIĆ VAHID TAIB 03.03.1938 Hadžići BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Novo Sarajevo
JELIĆ ZDRAVKO RADE 08.03.1953 Centar HRVAT Vojnik ARBIH 22.07.1993 Novo Sarajevo
KAPO ŠAĆIR FEHIM 13.04.1953 Rogatica BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Centar
KARIŠIK ARSLAN DŽIBO 3 /1958 Srbija BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Novo Sarajevo
KUSTURA OMER ŠAHMAN 31.07.1962 Višegrad BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Hadžići
MUSA NAMIK RASIM 05.02.1948 Centar BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Centar
MUSA SABAHETA ABDULAH 9 /1949 Pale BOŠNJAK Civil 22.07.1993 Centar
PAVLIĆ MARICA Nepoznato Hrvatska HRVAT Civil 22.07.1993 Centar
PECIREP ANĐA ANTO 07.11.1936 Fojnica HRVAT Civil 22.07.1993 Novo Sarajevo
PLANA EMINA RAMADAN 18.10.1952 Srbija BOŠNJAK Civil 22.07.1993 Novo Sarajevo
PRIMORAC RANKO IVAN 28.04.1954 Centar HRVAT Vojnik ARBIH 22.07.1993 Centar
REDŽOVIĆ HAMED MUJO 08.01.1958 Pale BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Novi Grad
SMJEČANIN ZAIM RAMIZ 05.03.1968 Kalinovik BOŠNJAK Vojnik ARBIH 22.07.1993 Trnovo
TOPAL NEVRESA RASIM 12.03.1962 Sokolac BOŠNJAK Civil 22.07.1993 Vogošća
VELIMIROVIĆ DRAGAN MIRKO 09.03.1969 Ilidža SRBIN Vojnik JNA-VRS 22.07.1993 Ilidža
VOJINOVIĆ RADOVAN LAZAR 10.12.1947 Mostar SRBIN Civil 22.07.1993 Centar
ŽIGA MUAMER AMIR 28.02.1976 Centar BOŠNJAK Civil 22.07.1993 Vogošća

 

Тог 22.јула 1993. године основни ратни циљ Војске Републике Српске није било Сарајево, урбани дио, који се, понављам, лажно приказује од стране Бошњака као опкољено Сарајево, већ је ратни циљ био освајање планине Игман као дијела Сарајевског ратишта, у ком је Град Сарајево маја 1992.године подјељен на српске и бошњачке енклаве, па су се затим догодиле обостране блокаде тих територија/енклава да би се на крају формирала два опсадна прстена и српских и бошњачких територија, обстрано опкољавање, које је трајао до краја грађанског рата, отаџбинско-одбрамбеног рата.
Погледајте дио из „Закључног извјештаја Независне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву у периду 1991.-1995.Година, Влада Републике Српске, Бања Лука, 30.септембра 2020.године, стр. 650, у ком се образлаже шта је био ратни циљ Војске Републике Српске 22.јула 1992.године.
„Током читавог рата, Сарајевско-романијски корпус ВРС је предузео само једну офанзиву, познату као „Лукавац-93“, у љето 1993. године. Циљеви „Лукавца-93“ били су троструки: директно повезати херцеговачки регион са остатком Републике Српске, да доврши опкољавање Сарајева и да примора Предсједништво АРБиХ на мировне преговоре. ВРС је ову офанзиву схватила војном потребом и као оправдан одговор на непрекидне нападе РБиХ од стране огромних снага и на предњем и на задњем дијелу одбране (Kovačević, 2018, стр. 155).
Најинтензивнији дан борбе био је 22. јули 1993. године. Јединице 1. корпуса АРБиХ покушале су контранапад, на који је ВРС узвратила артиљеријском ватром усмјереном на разне легитимне циљеве, укључујући положаје АРБиХ на брду Игман и минобацаче и артиљеријске положаје у центру Сарајева. Како се извјештава, УН је забиљежио 3.777 удара артиљерије и минобацача, од којих је 660 слетјело у центар града, али већина је испаљена у подручје планине Игман (UN Security Council, 1994a, стр. 586)“
Добронамјерни критичари, који прате мој рад више пута су ми сугерисали да је овај мој рад, писање колумни о ратним садржајима бесмислен, неефективан и неафикасан јер ја покушавам да се борим истином са пропагандом, и да је пропаганда јача од истине. Упркос томе пишем и надам се да ће се појавити и други који ће слободно писати, размишљати и иносити истине, које ће рушити пропаганду, јер је то пут и услов да дођемо до истине и правде, мира и повјерења.
ПС. Портал radiosarajeva.ba је објавио први пут 22.07.19. 08:01, текст „Jezivi rekord: Sjećanje na dan kada je na Sarajevo palo 3.777 granata“
https://radiosarajevo.ba/metromahala/teme/jezivi-rekord-sjecanje-na-dan-kada-je-na-sarajevo-palo-3777-granata/344985, који сам данас анализирао (22.јули 2022.године).

 

Komentari
Twitter
Anketa

Za koga ćete navijati na Svjetskom fudbalskom prvenstvu u Kataru?

Rezultati ankete
Blog