(Jer ako  izvadiš, a ne  znaš  da  si  izvadio, znači  da  nisi  uzeo viagru.....)

Ovo je malo ljetnjeg  humora izazvanog s jedne strane početkom izborne  kampanje   „trećeg puta“  jedne  opoziciono –pozicione partije, koga  opisa Puhalo    i    izjave jednog potrošenog političara SDS-a, a   takođe  nekada  velikoga   švalera,  koji pokušava  da u politički   opozicioni galimatijas    unese tzv. Dodikov „ švalerski“    način  bezbroj   prevara  blentavog   srpskoga naroda.

Počela sam da se smijem.

Nije mi namjera  nikako, ne  daj Bože, da  se  iko, odnosno, aposolutno  niko,  uvrijedi, a i što bi, nema većeg vašara taštine, blaćenja, traženja slabosti, afera  drugih -  od izbora. Ništa novo.

Mene lično  već neko vrijeme za krevet priveza  viroza, pojma nemam koja i kako sam je zakačila a nije (testovi pokazali) ponovna  korona, mada nije ni mnogo lakša, što bi rekao  narodni pjesnik.. Desi se u „zle dana i godine  gladne“  ovogodišnjeg  odmora  koga ne vidjeh svojijem očima nakon moga rođendana, koji je bio planiran, i koji se kao i svake godine desi, počev od Blage  Marie.

Mislim zli dani i godina gladna  evo malo se umiri, jer dobismo konačno onih 100 KM, koje evo bar ja, koja to  dadoh za lijekove, vitamine, probiotike i antbiotike, dobro, ne baš cijelu sumu, ali ode više od pola...Da ne dužim o ovome. Mi penzioneri imamo sasvim  konkretne probleme, koji nemaju veze sa patnjama modernoga svijeta, tipa šta će biti ako ne bude PARADE PONOSA.  

Ovaj put neću o ljutim travama na ljute rane. Ili o prelasku s druge strane Drine. Na onoj sam strani Drine na  kojoj treba da budem. I da mogu na jadransko -hrvatsko more -neću iz principa  a bila sam godinama  –pa me baš zabole za one koje  hrvatske  demokrate  sa  šahovnicom na srcu  prebiju, bez obzira što su spremni da im ljube zadnjicu i da čak dođu ponovo iduće godine.

Naime, sva znojna od inhalacije, smorena  od kašlja koji me razdire, nasmijah se  kako  dugo nisam, pročitavši Puhalov blog, baš od srca..ono  „ne vadi me bez povoda“  spotu  po uvaženom opozicionaru  Nešiću. Nemam ništa protiv čovjeka zaista, ali me  sam  taj  „patriotski“  PERFORMANS  tj. početak izborne kampanje  njegove stranke  u Brčkom zaista nasmijao  (ja sam vojnička kćerka pa  sigurno ne bih tako lako ovo shvatila  kao fantastičan HUMOR, da  to nije).

Zašto ovo pišem?   Mi  nevoljni i  izmučeni (izdvajam  usijane, prebrojane individue,  robote i  idiote koje bi da ratuju među Bošnjacima), narod, u BiH  slušamo svakodnevno o užasima, ubistvima, tragična prevrtanju autobusa, o  smrti, o ratnim događajima, napredovanju Rusa, o cenzuri vijesti sa demokratskog   Zapada, izgibiji ukrajinskog naroda, o krvoločnim nacistima, o američkim, engleskim ,haubicama, dometa  ovog i onog  – a   u posljednje vrijeme i o mogućoj ekspoloziji nuklearke u Zaporožju, koju  kao  gađaju i Rusi i Ukrajinici I šta ? Ništa ?

Je  li na  nama,  koji jedva preostasmo, da dumamo  o čemu se ovdje zapravo radi? Neobično je  da okolne zemlje, mislim oko Zaporožja, i konačno  sam Zelenski taj bard slobodne i  odbranjive Ukrajine u ruševinama koji se očigledno „herojski„ ne boji smrtonosne radijacije, jer su mu prelijepa žena  (slike iz Voga su samo takve) i djeca udaljena podaleko od nesrećne Ukrajine, očigledno pokusne (danger  zone) za sve što puca, gori, guši, truje, preorava, melje itd. Za njegove građane ga uopšte nije briga. Toliko za  sada o specoperaciji.

ŠTA JESTE  NAŠ  SRPSKI   TRENUTNO NAJVAŽNIJI POBLEM ?

Ovo što slijedi nije  problem:

Penzije, plate, bolesti, započeti  a ne  izgrađeni putevi (dovršeni naravno  više nisu problem), korupcija, nepotizam, zapošljavanje lutki (i lutaka) napućenih usana kao dvije banane, podatnog pogleda, od strane onih koji nisu u stanju seksulano funkcionisati  bez viagre   (da se ne lažemo, izlažući se smrtnoj opasnosti), Pavgord (Alumina), most na Savi koji doskače na travu, skijalište na Manjači (zašto da ne, pa ima mašina za snijeg!), opozicija koja se  svela na nekadašnju  (skoro zaboravljenu)  sada već prilično propalu, ali još veoma borbenu amazonku SDS-a    i novu PDP –ovu  hrabru  Jovanku Orleanku, koja  ipak stupa U  IZBORNI BOJ, MLAKO  ALI  u punom oklopu s mačem, jer  je  u bitku  za  ekonomski napredak, ne za nacionalne interese Srba  guraju, a   ne vidi i ne čuje - ne shvata da je njen neprijatelj u NJENIM redovima, kao  što se desilo i Orleanki,  onda   VELIKOG  SDS -utješitelja, blagog  lica i milozvučnih riječi sa Vukanom uz bok  – koji će riješiti sve samo da počne.. Pozicija    se  opet ne da, Mile je  tvrd  kremen –kamen, volio ga ko, ili ne volio, kao da je rođen pod Romanijom, a ne u Laktašima (neću da pišem šta sam čula za Laktaše), lagano ide svaki put Lajkovačkom prugom u Srbiji, bez obzira  na one koji ga ne vole  - strance  dočekuje na buljuke,  on ih naziva svakakvim imenima  -ne mijenjuju ga, nešto tu izgleda ne štima, nečega se boje, očigledno, ili su već sve dogovorili (ko zna) ..

Pozicija  i opozicija  sada je   spremna i  da  skoči u  valove  prijateljskog mora, mora Crne Gore, ne shvatajući  da je  Montenegro Dritanov privremeno, žaleći    iskreno  ubijene i pobijene ljude na Cetinju, što je za dobre ljude i normalno (ali koji ne dadoše   Porfirju našem Patrijarhu da bez oklopa stupi na tlo Montenegra) da  mirno uđe na Cetinje  (što nije bilo  normalno). Pozicija je spremna da  se odrekne,  ne sebe  same, nikako i nikad, nego onih koji joj više nisu važni  ni potrebni, a bili su godinama vezani za fotelje. A ima ih dosta. To do sada u SNSD-u   nije bilo. Ali vremena se mijenjaju, mladi lupaju na vrata.

ŠTA JESTE PROBLEM:

Ključno pitanje je da li će Srbija, taj  Pijemont  LGBT   demokratije (nije ništa ironično, dapače, pa  Ana Brnabić je dokaz, zar ne, treba li više i dokaznije) dozvoliti  europsku  paradu PONOSA  koja se sprema,  ili će kao zaostala, mračna, srednjevjekovna, (ne viteška, kakvi, ko zna šta je bio Stefan Lazarević,  trebalo bi pročačkati  tog pripadnika  Reda Zmaja, je li bio gej?) istu ZABRANITI...Dakle, šta će  Srbija, nemanjićki  obzidana, opstala mučenički  po poharanim  manastirima, srušenim   crkvama, poklanim i spaljenim  monasima – dakle kad je bilo najteže - učiniti ? Kakav će biti njen IZBOR.

Kažu  SPC  ima  svoje primjere „onoga“  nečega, ima  tačno je  i sramno jeste onda kada je sakriveno i nasilno – s tim se ne može pohvaliti, dok  katolička  crkva  za isto  blista  od spolnoga  poštenja  i CELIBATA  (kako je tačno prevedeno u Bibliji ono „celebrate“ ja kao profesor engleskog jezika nemam pojma, nisam se time bavila)  do te mjere   da se ne mogu odmah  iskopati  sve kosti umorene djece od strane njihovih  svećenika  tamo gore  kod Jakuta –Indijanaca, gdje Papa kleči u kajanju- ali  Crkva u Katolika se  ne crveni previše.

Dakle, da li će srpska   „sklepana“ država  tj. Srbija tolika kolika je, prevazići  svoje okvire prostačke, seljačke, paorske, težačke- jer  je, evo, imala  popa Đujića, ličkog  vojvodu, i njegovog potomka  geja, a  Kralj  Srbije Petar I Karađordjević, potomka  takođe  nekog  geja   u  tangama?! Šta znače   praunuci  i podmladak  gore  pomenutih  velikana  jer  praunuci i unuci  mogu biti šta god hoće, od volje im je  s kim će se je....ti,   ali    PRETKE   SVOJE  I  NJIHOV IDENTITET  I VELIČINU  NE  MOŽE  UMANJITI  NITI  MIJENJATI BILO KOJI NEIDENTIFIKOVANI LIK KOJI NE ZNA TAČNO ŠTA JE.

Pojma  nemam šta se uopšte dokazuje ako neko ima u porodici geja  SADA   pogotovo kakve to veze ima  sa precima koji su bili junaci, itd –  ako su  bili ili jesu  potomci  PROTIV  istopolnih brakova ? O kakvom grijehu KRVI i nasljeđa  je ovdje riječ? Ili je zapravo sve upravo suprotno dokazivanje teorije, koja nema veze s mozgom, a to je  da se  čačka po tome čiji je potomak, praununk  ili unuk GEJ – a on (roditelji   ili neko drugi)  se ne izjašnjava za  slobodu biranja partnera tj. PARADU PONOSA.

Drugim riječima svi su imali gejeve u porodicama nekada u Srbiji i u RS –u ili u cijelom svijetu (uključiv  Ruse, Mađare i Kineze,  ali posebno je ocrnjena SPS)  –  pa je normalno da se SVI  priključimo paradi ponosa ?!  Čija li je to fenomenalna pamet ?

Ali,  pravo   pitanje je   šta sa onima  koji   NEŠTO neće. A valjada je sloboda  da MOŽE da  se   nešto  HOĆE –  a nešto može da se  NEĆE. Bar je bilo do sada. Ili  će EU i Amerika  odrediti   šta je  NORMALNO  nama zaostalim  Balkancima, a šta nije, e   da bi se Srbija  konačno proglasila   zemljom koja može da UDJE u NATO. tj. da NATO uđe  u nju  duboko, duboko...

Šta će Srbija da uradi –njena je stvar. Da li  će Srbija  pitati duševno  osjetljive intelektualce (njihove i naše prekodrinske),  nježne   prefinjene  duše, tako sklone potpunoj slobodi tijela i duše,  izboru  da budu  SREĆNI  s kim hoće, bez  straha (jer   oni  jadni,  neautovani   j o š  moraju  da   kriju   šta  su pred ženama i muževima, a ovi drugi, već  slobodni,  žele brak i usvojenu djecu) da li će, ili neće  pustiti  moderna Srbija    EU-PARADU PONOSA  da  blagoslovi  Beograd -   ostaje da se vidi. To je SADA NAJVEĆI PROBLEM. Ko je .....e  Kosovo i napaćeni  srpski  narod.   Drugi problemi su gorući i njih treba rješavati..

P.S. Meni problemi „svjetskog  bola modernih  mladih  LGBT  -Vertera“  (mada je Verter  kao muškarac   bio  smrtno  zaljubljen  u ženu) nisu prioritet.  Filozof nisam, političarka nisam, dakle   krajnje sam  obična –(riječ obična naravno  u mom slučaju može da se elaboriše)  penzionerka. A izgleda   da je baš  blagoslov biti tako  OBIČNA, a   kako  stvari stoje -  jedina žena  koja godinama  slobodno  piše   za Frontal.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (18.08.2022.)