Svijet

Ватикански архив открио - Папа Пије XII немо посматрао Холокауст

Почетком марта ове године отворен је дуго скривани ватикански архив. Пре него што их је пандемија коронавируса зауставила, немачки историчари су дошли до докумената који показују да је папа Пије XII редовно добијао извештаје о масовном убијању Јевреја за време Холокауста.

Немачки истраживачи који су имали увид у документе из недавно отвореног ватиканског архива кажу да су блиски сарадници папе Пија XII, делом из антисемитских побуда, тврдили да Јевреји преувеличавају размере злочина за време Холокауста, иако је папа редовно добијао извештаје о масовном убијању Јевреја.
 
Архив је у марту отворен за истраживаче, али им је приступ убрзо ограничен због епидемије коронавируса у Италији.
 
Немачки историчари који су успели да истраже један број докумената, објавили су прошле недеље у једном немачком недељнику своја прва запажања.
 
Истраживачи су закључили да је католичка црква знала за Холокауст много пре него што је то признала да зна, те да је намерно прикривала документе који би јој нарушили углед откривајући њено поступање за време Другог светског рата.
 
Да ли је Пије заиста био "Хитлеров папа" 
 
Папа Пије XII, чије је право име било Еуђенио Пачели, био је државни секретар Свете столице пре него што је 1939. године постао папа. У годинама које су уследиле, током Другог светског рата, одлучио је да остане нем на нацистичке ратне злочине.
 
Критичари су га због тога прозвали "Хитлеров папа" и оптужили да су му интереси цркве били изнад судбине великог броја Јевреја, док његове присталице тврде да је узрок нереаговања на прогон Јевреја био страх од одмазде. Сигурни су да је помагао Јеврејима, али не јавно.
 
Тим немачких историчара предвођен професором Хубертом Вулфом, стручњаком за католичку цркву са Универзитета у Минстеру, имао је током једне седмице почетком марта увид у поједине документе из ватиканског архива.
 
Прегледали су странице које представљају само мали део папира из архива који је отворен по налогу садашњег папе Фрање и закључили да је Пије XII joш 1942. године знао све детаље о прогону и злочинима над Јеврејима.
 
Један од докумената цитираних у тексту немачког недељника је и писмо које су Сједињене Америчке Државе послале Ватикану 27. септембра 1942. године, а које садржи детаљан извештај о масовном убијању Јевреја широм окупиране Пољске.
 
Извештај је месец дана раније упућен из Јеврејске агенције за Палестину у Женеви њеној канцеларији у Америци. Ватикану га је проследио Мајрон Чарлс Тејлор, лични изасланик за Ватикан председника Рузвелта.
 
Немачки историчари су пронашли доказ да је папа Пије извештај прочитао исти дан када га је и добио.
 
Извештај говори о уништавању Варшавског гета током којег су многи Јевреји, без обзира на пол и старост, били одвођени и стрељани. Наведено је да се стрељања нису дешавала у Варшави, већ у логорима специјално направљеним у те сврхе.
 
У извештају се посебно напомиње и убиство 50.000 људи у Лавову, који се данас налази у западној Украјини, а у то време је био део Пољске. Наведено је да је 100.000 људи убијено у Варшави, уз констатацију да ни на истоку Пољске, рачунајући и подручја која су окупирали Руси, више нема живих Јевреја.
 
Папа Пије је из извештаја могао да сазна и да су Јевреји из Немачке, Белгије, Холандије и Словачке одвођени у Источну Европу и убијани. Истакнуто је и да су Немци успели да пољске католике окрену против Јевреја, што је посебно значајна тврдња у светлу истраживања улоге Пољака у протеривању Јевреја.
 
Тејлор, Рузвелтов изасланик, упитао је Ватикан да ли има информације које би могле да поткрепе тврдње из послатог извештаја и апеловао да Света столица предузме активности које би утицале на јавно мњење и мобилисало цивилизовани свет да заустави страшне злочине, ако су наводи из извештаја тачни.
 
Истраживања показују да је државни секретар Свете столице Луиђи Маљоне, након што је папа прочитао извештај написао: "Не верујем да имамо информације које потврђују ове озбиљне новости. Тачно?"
 
Документација показује да није било "тачно"
 
Папири из архива показују да је Ватикан већ у то време имао довољно информација да потврди и допуни амерички извештај, али да је из антисемитских побуда одлучио да умањи и обезвреди његов значај.
 
Девет дана пре него што је писмо из Америке стигло у Ватикан, Света столица је из потпуно других извора већ чула једнако застрашујуће тврдње.
 
Италијански привредник који је био у посети Пољској, обавестио је папиног асистента Ђованија Батисту Монтинија, који ће и сам касније постати папа Павле VI, да се у Варшави из дана у дан догађа покољ Јевреја шокантних размера.
 
Додатне информације из саме цркве су стигле и пре него што се Италијан вратио из Пољске. Као што је објављено у прошлости, и украјински митрополит је обавестио Ватикан о зверствима којима је присуствовао у Лавову.
 
Упркос свему, папа Пије није журио да одговори Американцима и подели информације које би поткрепиле извештај Јеврејске агенције. Након што је пропустио прилику да одговори, из Сједињених Држава је 1. октобра 1942. године у Ватикан стигао још један захтев.
 
Након тога, кардинал Монтини је написао да би Американцима требало рећи да је Света столица чула за окрутан третман Јевреја, али није имала начина да процени тачност информација. Писмо у том стилу је 10. октобра послато за Америку.
 
У настојању да схвате шта стоји иза таквог приступа папе Пија, истраживачи цитирају и интерни меморандум папиног саветника Анђела дел Акве који изражава сумњу у извештај Јеврејске агенције о истребљењу Јевреја у Пољској и каже да наводе треба проверити јер Јевреји "по природи знају да претерају".
 
Дел Аква је у питање довео и тврдње украјинског митрополита из Лавова, под изговором да "источни католици нису пример поузданости".
 
Изразио је и забринутост да је захтев Американаца да Ватикан потврди злочине над Јеврејима политички мотивисан, како би се Света столица и Сједињене Америчке Државе приближиле заједничком ставу о решавању јеврејског питања.
 
Дел Аква је упозорио да би такав корак био опасан за Ватикан, а и за саме Јевреје, додајући да су спорадични напори свештеника, попут протеста француских бискупа због протеривања Јевреја сасвим довољни.
 
Два месеца касније, у децембру 1942, године, Американци су из Лондона, од пољске владе у егзилу, добили поуздане информације о масовном убијању Јевреја, након чега су 17. децембра, заједно са Британијом и Совјетским Савезом издале саопштење у којем се осуђује немачко поступање према Јеврејима.
 
Папа Пије није узео учешће. Уместо тога, у божићној поруци верницима је споменуо стотине хиљада људи који су послати у смрт због свог националног идентитета или порекла, избегавајући да у било ком тренутку недвосмислено употреби реч "Јевреји".
 
Слагалица чека да буде сложена, један покушај већ пропао
 
Новооткривена документација је само мали део слагалице која још увек чека да буде сложена. Света столица није издала ниједно саопштење у којем осуђује злочине над Јеврејима почињене у логорима, али је папа 1944. године послао допис владару Мађарске, тражећи да заустави протеривање мађарских Јевреја.
 
Историчарима остаје и да сазнају да ли су свештеници који су у Француској или Холандији јавно осудили прогон Јевреја поступали по сопственом нахођењу или по поверљивој наредби папе.
 
Током година, Ватикан је правдао понашање папе Пија, тврдећи да је радио на томе да се побољша позиција Јевреја. Света столица је 1999. године пристала и на формирање заједничког стручног тима католика и Јевреја који ће испитати папине поступке за време Холокауста.
 
У те сврхе, Ватикан је ставио на располагање различиту документацију, али не и целокупни садржај архиве.
 
У иницијалном извештају објављеном 2000. године, истраживачки тим је навео да је папа Пије добијао детаљне и сталне извештаје о прогону Јевреја у земљама под нацистичком окупацијом и да је био свестан масовног протеривања и зверстава нациста.
 
Ипак, тим стручњака је саопштио да на основу информација којима располажу није јасно да ли је папа или неки други високи званичник Ватикана био свестан да су ти злочини били део "коначног решења" - плана о потпуном истребљењу Јевреја.
 
Тим је зауставио своја истраживања 2001. године, уз наводе да не постоји спремност и воља Ватикана да омогући приступ свим релевантним документима.
 
Пре годину дана, папа Фрања је најавио да ће ватикански архив бити отворен. Сложен истраживачки процес је почео, али га је убрзо зауставила пандемија коронавируса.
 
 
Извор: РТС
Blog