Nauka

Од бактерије до плавог кита - криза биодиверзитета у фокусу обележавања Дана заштите животне средине

Обележавање Светског дана заштите животне средине ове године ће бити другачије због пандемије коронавируса. Активности и програми широм света, 5. јуна, биће углавном онлајн катактера.

Пракса садње дрвећа на Светски дан заштите животне средине, овог пута неће се одржати ни у Индији, где је то уобичајена активност 5. јуна, као ни у другим деловима света. Овогодишње обележавање овог важног датума је у смањеном обиму и ограничено је на онлајн семинаре и дискусије у којима учествују сви заинтересовани за екологију, међу којима су и представници држава, институција, међународних организација, невладиног сектора...
 
Домаћини Светског дана заштите животне средине су Немачка и Колумбија. Овогодишња тема је брига о биодиверзиту која је хитна и од животне важности.
 
"Недавни догађаји, од пожара у Бразилу, Сједињеним Државама и у Аустралији до најезде скакаваца широм Источне Африке, као и глобална пандемија, демонстрирају зависност људи од окружења и природе", саопштено је из Уједињених нација.
 
Генерална скупштина Уједињених нација је 1972. године, на први дан Стокхолмске конференције о животној средини, 5. јун утврдила као датум обележавања Светског дана заштите животне средине.
 
„Обележавање овог дтума пружа нам прилику за ширење освешћености и одговорног понашања појединаца, предузећа и заједница у очувању и унапређењу животне средине", наводи се у УН-у.

Биодиверзитет као непресушна тема
 
Од најмање паразитске бактерије која живи у бешици примата до плавог кита - биодиверзитет се односи на огромну разноликост живота на планети. Биодиверзитет је свуда - од хране коју једемо, до лекова који су нам потребни.
 
Осамдесет седам од 115 водећих светских прехрамбених култура зависи од опрашивања инсеката или животиња, што је допринос пољопривреди у вредности од 200 милијарди долара годишње. Између 50.000 и 70.000 биљних врста сакупља се за потребе традиционалне или савремене медицине.
 
Биолошка разноликост помаже и да се зауставе или успоре ефекти климатских промена, јер дрвеће и шуме уклањају угљендиоксид и ослобађају кисеоник у ваздух који удишемо...
 
Али, тренутно се налазимо усред кризе ове разноликости. Прошле године је Међународна научно-политичка платформа о биодиверзитету и услугама екосистема утврдила да је "милион врста угрожено изумирањем".
 
Заштита биолошке разноликости од виталног је значаја за здравље и добробит људи. Толико да је биодиверзитет тема за Светски дан заштите животне средине 2020. године. Колумбија као домаћин, једна је од најважних тачака диверзитета на свету, у којој живи скоро десет одсто врста на планети.

Узроци губитака
 
Загађење, укључујући хемикалије и отпад, један је од кључних покретача глобалног губитка биолошке разноликости, утврдили су у Међународној платформи о биодиверзитету. Иако су хемикалије битан део нашег свакодневног живота, можемо ограничити њихов утицај на биолошку разноликост кроз законске оквире који се баве читавим животним циклусом хемикалија и отпада. „Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама" промовише развој правних и регулаторних оквира.
 
Основан 2006. године, „Стратешки приступ" промовише хемијску безбедност широм света. Ради са владама, индустријом, цивилним друштвом и системом УН-а како би се правилно управљало хемикалијама током њиховог потпуног „животног циклуса", са циљем да се хемикалије производе и користе на начине који минимализирају штетне утицаје на животну средину и здравље људи. Колумбија, на пример, недавно је почела са применом националних закона који побољшавају руковање хемикалијама и њихову безбедност.
 
„Глобални оквири политике попут Стратешког приступа међународним хемикалијама, који раде са више заинтересованих страна и сектора да би промовисали хемијску безбедност, су један од кључних алата за заштиту биодиверзитета од штетних утицаја и загађења који настају услед неоснованог управљања хемикалијама и отпадом", каже Налини Шарма, главни координатор Стратешког приступа за међународно управљање хемикалијама.
 
Када је у питању утицај специфичних хемикалија на биодиверзитет, он је обично "невидљив", јер су дугорочни утицаји хемије сложени и тешко их је проучити, па остају у великој мери непознати.

Мали потези појединаца
 
Док свет преиспитује своје навике током актуелне пандемије, ево неколико савета о томе како можете да заштитите биодиверзитет од штетног утицаја хемикалија и тако учествујете у обележавању Дана заштите животне средине.
 
-Избегавајте пластику за једнократну употребу и покушајте да ограничите њихову потрошњу. Загађење морских вода пластиком повећало се десет пута од 1980. године, угрожавајући тако најмање 267 животињских врста, укључујући 86 процената морских корњача, 44 процената морских птица и 43 процената морских сисара.
 
-Правилно управљајте хемијским отпадом. Не бацајте остатке од хемијских производа у одвод, већ их одлажите у складу са прописима.
 
-Немојте да користите производе који садрже штетне хемикалије, токсичне за опрашиваче, као што су пчеле. Континуирана употреба пестицида може драстично смањити популацију инсеката и микроорганизама, стварајући некада и отпорност на пестициде што потом неповољно утиче и на однос као што је однос у ланцу исхране код животиња.
 
-Неоникотиноиди, који су међу инсектицидима који се највише користе у свету, могу утицати на смањење броја матица.
 
 
Извор: РТС
 
Twitter
Anketa

Zamislite da imate dijete staro 18. godina, šta biste mu savjetovali?

Rezultati ankete
Blog