Intervju

Епископ зворничко-тузлански Фотије: Живимо у времену тежем од времена Косовске битке, а нисмо јунаци

Плашим се да живимо у тежа времена него у време Косовске битке, а нисмо јунаци. У ком смислу? Ми чак нисмо ни свесни одакле нам све прети опасност и против кога се све потребно борити, то је проблем. Наш непријатељ је сада невидљив и против њега се можемо борити само постом и молитвом.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије говорећи о предстојећем Васкрсу у времену пандемије вируса корона, улози и положају Српске православне цркве и искушењима која очекују српски народ у наредном периоду.

- Васкрсење Христово је за нас православне увек значајно, и у добру и у злу, и у здрављу и у болести. Увек и свагда. Сваке недеље је мали Васкрс, а на сам Празник над празницима, свеопшти Васкрс и Васкрсење - рекао је владика Фотије.

Већ годину дана сви смо “таоци” невидљивог противника, вируса корона, а овај период обиљежили су паника, неизвјесност, страх, а на крају и замор од силних мјера. Колико дух и смисао, исповиједање васкрснућа Исуса Христа дају утјеху у овим тешким временима и колико је празновање Васкрса значајно за православне хришћане?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Не може корона да заустави Васкрс. Људи долазе у цркву, моле се Богу и од те молитве бива им боље. Бог помаже! Није добро да народ буде побеђен страхом и паником. Болести је бивало и бива, али све њих побеђују и превазилазе Васкрс и наши други црквени празници. Зато, браћо Срби, у своју Цркву, и биће боље свима. Мир и радост у души су највеће богатство, а то нам је управо дар Васкрса.

У времену пандемије могли су се чути позиви да се избјегавају окупљања. Ипак, док сви причају о славама као највећем извору заразе, док се “забрањује” Велики петак, допушта се “црни петак”. Колико је тешко било Цркви да слуша честе оптужбе да је кривац за ширење заразе и како генерално коментаришете такав однос?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Смешно је говорити да је Црква крива за нешто око короне кад сви знамо када и како је све почело. Управо супротно! Црква спречава ширење короне својим молитвама и богослужењима. Они који долазе у храм држе се одстојања и других прописаних мера. Али ми верујући очекујемо да нам Бог помогне и у овим невољама. Тако бива и у ратовима, земљотресима и поплавама. Црква је увек уз свој народ, а тако је и данас - не оставља га. Наши свештеници свете водице по кућама, причешћују болесне и немоћне, обилазе старачке домове и врше службе Божије за добро народа и моле се за његову власт. То наша јавност мора да зна и ако Бог да, изаћи ћемо ми заједно као победници из ове муке и болести.

Током овог периода вјерници су називани “лизачима кашика”, “примитивцима” и различитим квалификацијама. Је ли и то било додатно искушење за вјернике и свештенство? Какво је Ваше виђење ових, благо речено, нетрпељивих изјава упућених православним вјерницима?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Свашта је Црква доживљавала кроз своју историју. Верници су у време римске и других империја бивали бацани лавовима, прогањани, на колац набијани, у данку у крви из своје земље одвођени, покрштавани, а цркве и манастири су у разним историјским периодима рушени. Тако и данас има, нажалост, оних који ништа не разумеју, шта је Црква и шта је њена мисија. Несрећни су они људи који хуле на Цркву, они не знају шта раде, као што нису знали шта раде ни они који су распињали Господа Христа на Велики петак. Међутим, Црква се и даље моли Богу за све, чекајући њихово покајање, да се од своје заблуде врате памети и од своје невере и атеизма врате вери својих отаца и дедова.

Многи Цркву виде као “примитивну”, да не прихвата ставове струке и науке, али ипак могли смо видјети да су о болести некад конкретније говорили свештеници, а велики број владика се међу првима вакцинисао. Како на то све гледате и какав је Ваш став о питању свих ових мјера и вакцинације?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Црква је простор слободе, рече један умни владика. И тако је. Сви верници треба да живе сходно учењу Православне цркве. Они су слободни како ће и колико то веровање спроводити у своме животу. Неко живи у потпуности по вери и достиже чак ниво светости, а неко не, већ формално и фарисејски. И то се види, то људи знају. Црква никада није била против науке ако та наука није искључивала Бога као творца. Наша православна писменост и ћирилица су од светих Кирила и Методија, просвета од Светог Саве. Цркве и манастири и православна архитектура су нам од светих Немањића. Све од Цркве је на опште добро. Од науке ипак није све добро. Постоје атомске бомбе и биолошке бомбе и отрови и много другога што представља зло за човека и човечанство. Зато је Црква била увек за оно што је проверено добро и само добро, а резервисана према ономе што није и не зна се куда води.

Када Црква коментарише нека друштвена догађања, одређене гарнитуре по матрици крену да галаме о секуларизму. Међутим, када се држава уплиће у црквена питања, тада ћуте. А тих уплитања има, можда су само мање видљива. Како коментаришете ту “хистерију” против Цркве? Како коментаришете чињеницу да се секуларизам тумачи тако да се Црква потпуно занемари и маргинализује, док се нико не оглашава кад је у питању мијешање државе у црквена питања?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Ово је тешко и комплексно питање. Ми живимо у времену посткомунизма. Комунизам је оставио разорне последице на духовно и културно биће нашег народа. То није лако обновити, јер је за то потребно доста времена. Комунисти су навикли да се Црква ништа не пита и да нема никаква права, а поготово да говори у јавности. Тако, међутим, даље не може. Црква говори и мора да говори. Не ствари дневне политике, већ суштинске ствари живота и смрти, слободе и државе, просвете и социјалне делатности. Тек што нам је прошао комунизам, а ево нових комесара са Запада који нас сада уче да нисмо мајмуни, већ бројеви, дигиталне картице и печати. Црква мора сада и са овим усрећитељима да се бори и да чува наш народ од њихових патената и проналазака. Требаће нам нови Кочићи, јер ће пуно јазаваца бити на суду. Наравно, има и оних који би да командују и Цркви, понесу се, а потребно је знати да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат.

Српска православна црква остала је без великих пастира, међу којима су епископ и митрополит Атанасије и Амфилохије, али и без патријарха Иринеја. Колико је то био тежак ударац за СПЦ?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Да, недавно смо остали без ових великана, патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и епископа Милутина и Атанасија. Они су сада наши молитвеници на небесима. Опет су са нама, али у Небеској цркви. Нама сада остаје да њихова дела и њихове поуке проучавамо и да нам то помогне да у ово наше време издржимо сва искушења у којима смо се као народ нашли. Када ово кажемо, мислимо и на наше распето Косово и Метохију, нашу Црну Гору, Србију и Републику Српску, наше православље, нашу омладину и све друго. Све је то наш заједнички крст и све то морамо достојанствено изнети да бисмо као народ и као Црква достигли Васкрсење.

У фебруару ове године вјерници Српске православне цркве добили су и новог патријарха, Његову светост господина Порфирија. Он је и Ваш пријатељ из студентских дана. Ријеч је о великом духовнику и теологу. Да ли је пред њим изазован пастирски период?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Пред свима нама, као и пред новим патријархом Порфиријем је велики крст, али и вера у Васкрсење. Бог за ово време изабра новог патријарха да нас води, да буде духовни отац нашег распетог светосавског народа. То свакако није лако, али ће Бог патријарху дати снаге. Ми, међутим, треба да будемо спремни да га чујемо и да га следимо.

У појединим медијима се писало о подјелама, различитим струјама и другим облицима неслагања у Сабору. Владике често не одговарају на такве оптужбе, а у већини саопштења и одлука демантују такве написе. Како Ви видите ситуацију у Сабору, да ли постоји јединство у СПЦ?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Јединство у Сабору СПЦ постоји, оно је дато, али је и задато. То значи да се и јединство мора изнова и изнова остваривати. Сигурно да има струја у СПЦ, а где их нема? Разне школе, разне генерације, разни нивои вере и тако даље. Уз то све додајмо да живимо у тешком, апокалиптичном времену када светско зло хоће да се наметне као добро и да сруши све до сада постојеће системе и вредности. Ту се свакако, па чак и на првом месту, налази Црква као чувар свих православних и традиционалних вредности српскога народа у целини. Сама та чињеница говори да ове вредности морамо по сваку цену чувати, јер СПЦ је гарант опстанка и јединства нашег српског народа ма где он живео.

Како видите ситуацију на Косову и Метохији, у Сјеверној Македонији и Црној Гори гдје је наша Црква била, а и данас јесте, на удару појединих снага?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: Већ смо мало рекли о овој теми. Црква је она која нас обједињује на свим меридијанима. Литије у Црној Гори - манифест слободе, пројава вере. Косово и Метохија, уздах и крст и по Његошу грдно судилиште. Требало би да као народ све осмишљавамо православљем, као што се тренутно догађа у Русији. Путин уводи предмет патриотизам у средње школе, да бисмо знали ко смо и шта смо. То није шовинизам, већ свечовечанско словенство и православље. Дај Боже да се као народ одржимо, да се у ово апокалиптичко време покажемо као достојни потомци наших предака, како је говорио наш велики патријарх Павле, и да Васкрс буде наш почетак и крај и оно што осмишљава наш живот.

Сабор

У мају је засједање Светог архијерејског сабора. Шта вјерници могу очекивати и о чему ће се све одлучивати?

ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: На Сабору СПЦ се увек одлучује о значајним стварима које се тичу живота, вере и етоса нашег народа. Расправља се и одлучује о свему ономе што је важно за нашу Цркву и народ на свих пет континената, али првенствено о очувању наше вере и јединства. Бирају се и нови епископи, нови пастири где је то потребно, договарају црквене активности и прославе у наредној години, посете патријарха другим православним црквама итд. Једном речју, све оно што се тиче живота и деловања Цркве у садашњем времену.

 

Извор: glassrpske.com
Twitter
Anketa

Da li vlasti u BiH trebaju da nagrade građane koji se vakcinišu protiv kovida-19?

Rezultati ankete
Blog