Према ономе што су пронашли, процес производње је текао тако што су радници на првом спрату газили по грожђу, из ког је цурио сок у доње преграде, гдје се шећер из слатког сока претварао у алкохол.

Течност су послије тога изливали у велике осмоугаоне јаме урезане у земљу, да би је касније флаширали и слали даље.

„Изненадили смо се да откријемо овако софистицирано постројење овдје које је производило количине које би се и данас сматрале великим. Треба узети у обзир да је све ручно рађено“, навеле су вође експедиције за Вашингтон пост.

Локалитет има пет одјељака за пресовање грожђа, разбацаних на површини од једног квадратног километра, на којем се осим самог постројења за производњу вина, налазе и пећи за прављење боца, као и складишта за чување вина.

Коначни производ познат је као бијело вино из Газе и Ашкелона – по лукама из којих се извозило у Европу, сјеверну Африку и Малу Азију.

Вино из овог дијела свијета било је познато широм медитеранског подручја, али је вино такође било једна од основних течности за пиће.

„Вино је било важан извор храњивих материја, али уопште течности, јер је због процеса ферментације било безбједно за пиће, за разлику од воде која је често била загађена бактеријама и патогенима“, каже Јон Селигман, један од вођа ископавања.

Извор: rts.rs