FRONTAL: Knjiga "Pozorište u pozorištu" je izazvala dosta pažnje stručne javnosti. Šta je bila inspiracija za temu?

JEVTIĆ: Ideja je nastala pre nekoliko godina na master studijama Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, tokom kojih sam istraživala jugoslovensko pozorište i dramu. Naišla sam na određeni broj tekstova u kojima se javlja dramaturški obrazac pozorište u pozorištu. Ubrzo sam shvatila da se mali broj domaćih teatrologa i kritičara bavio ovom temom. To mi je bilo neverovatno zato što se taj termin veoma često koristi u pozorišnim kritikama, teatrološkim tekstovima, neretko ga koriste i reditelji i glumci u kreativnom procesu, to jest tokom rada na predstavi. Istraživanje tog obrasca bila je polazna tačka, a potom je usledilo ispitivanje njegove funkcije u konkretnim dramskim tekstovima.

FRONTAL: Šta po Vama povezuje autore ovih drama, da li mislite da je to neka generacijska nit ili slučajnost da baš tih godina svi oni napišu takva djela?

JEVTIĆ: Nije slučajnost. Ne možemo da kažemo da u tim godinama (80-tim) postoji nekakav dominantni dramski pravac, ali autore svakako vezuje vreme u kojem su stvarali. Isto tako ih vezuje i prostor. Ne znam da li bi se autori sa mnom složili, ali ovde je reč o jugoslovenskim piscima to jest umetnicima koji su živeli i stvarali na prostoru Jugoslavije. To je nesumnjivo uticalo na izbor tematskih okvira u dramama (pozorište u politizovanom društvu, složeni odnosi ideologije i umetnosti, pitanja slobode stvaranja i slično), ali i na razvoj njihovih poetika, iako su one na prvi pogled potpuno različite.

FRONTAL: Srpsko pozorište je 80-ih imalo i veliku i bogatu produkciju, vi ste obradili 5 možda najznačajnijih drama iz tog perioda. Da li mislite da je možda još neka drama iz tog perioda mogla da se nađe u knjizi?

JEVTIĆ: Da, ova knjiga je samo jedna mala studija slučaja. U dramskom opusu Dušana Kovačevića i Dušana Jovanovića ima puno dela koje ostavljaju prostor za naredna istraživanja. Metastabilni gral Nenada Prokića je, u tom pogledu, takođe zanimljiv tekst. Sigurna sam da postoji još zanimljivih drama u kojima se obrazac pozorište u pozorištu javlja.

FRONTAL: Da li ste zadovoljni prvim reakcijama na knjigu, prije svega stručne javnosti ili tek očekujete komentare?

JEVTIĆ: Knjiga je do sada nadmašila sva očekivanja, kako mog izdavača, tako i mene. Mislim najpre na činjenicu da je u ovoj godini podržana od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije na konkursu za kapitalna i posebno vredna dela. Velike su šanse da će knjiga biti dostupna i u bibliotekama širom Srbije. Reakcije kolega su pozitivne, a posebno podržavaju ideju da se jedna usko profilisana tema predstavi široj javnosti, ne samo ljudima koji se profesionalno bave pozorištem. Da li smo i u tome uspeli, videćemo nakon prve promocije.

FRONTAL: Otkuda tako mladoj autorki i teresovanje za taj period jugoslovenake drame?

JEVTIĆ: Rođena sam 1993. godine u Beogradu. Svi znamo šta se tada i kasnije dešavalo na našim prostorima, u društvenom, političkom, pa i kulturološkom smislu. Izabrala sam poslednju deceniju Jugoslavije kao vremenski okvir istraživanja verovatno zato što u formalnom obrazovanju nisam stekla puno znanja o tom periodu. Ta decenija veoma je zanimljiva, posebno u pogledu na burne političke i društvene promene koje su se snažno reflektovale na razvoj kulture i umetnosti. Kriza u državi, koja se u tim godinama mahom odigravala "iza zavese", a imala svoju kulminaciju u ratovima 90-ih, uticala je na pozorišne stvaraoce da najpre preispitaju sopstvenu ulogu u društvu. Kada čitate tekstove nastale u tom periodu, gotovo da možete osetiti dominantna osećanja autora koji se između ostalog pitaju: kakvo pozorište nam je potrebno, da li je ono uopšte potrebno, koja je svrha umetnosti? Zanimljivo je i to da se autori okreću reviziji novije istorije, pa se otvaraju i pitanja koja su ranije bila tabuisana.

FRONTAL: Da li mislite da sada srpsko pozorište i autori imaju dovoljno politički angažovanih tema i predstava?

JEVTIĆ: To je pitanje za nekoga ko se bavi savremenim pozorištem. Ja sam trenutno posvećena istoriji pozorišta. Rekla bih samo to da bi trebalo konačno definisati politički angažman. Nije svaka drama ili predstava koja sadrži političke teme nužno angažovana. S druge strane, postoje reditelji koji od "lakih komada" umeju da izazovu buru u javnosti, aluzijama na aktuelna politička pitanja. Kada je reč o savremenoj dramskoj književnosti, zabrinjava činjenica da nema mnogo domaćih, mladih dramskih pisaca. Poznajem dosta kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti koji su se nakon diplomiranja nažalost okrenuli drugim "perspektivnijim" zanimanjima.

FRONTAL: Koliko je savremeno poznavanje pozorišta važno?

JEVTIĆ: Važno je, to je obaveza svih ljudi koji se na bilo koji način profesionalno bave pozorištem. Što se tiče publike, trebalo bi im najpre približiti osnovne teatrološke pojmove, pa tek onda očekivati da se razvije interesovanje za dublje poznavanje pozorišta. Teatrologija je mlada nauka i još uvek se razvija na našim prostorima. Zato, duboko verujem da je multidisciplinaran pristup ključ da se "suvoparna" naučna terminologija, približi, kako pozorišnim stvaraocima koji su po prirodi skeptični prema teoriji, tako i svim ljudima koje zanima pozorište.

FRONTAL: Šta je metateatralnost?

JEVTIĆ: U načelu, reč je o neobičnoj osobenosti drame da samu sebe komentariše, kritikuje, prekida. U tekstu se može prepoznati zahvaljujući različitim autorskim postupcima-prekidanjem linearnog toka radnje, uvođenjem obrasca pozorište u pozorištu, korišćenjem referenci na druga dela. Postoje mišljenja da pojava bilo koje reference u tekstu, ne samo na druga dela, već i na recimo aktuelna politička pitanja, istorijske ili druge javne ličnosti, upućuje na metateatralnost. To bi značilo da svaka napisana drama na svetu sadrži ovu dimenziju. Time se ovaj pojam relativizuje i vraćamo se na početak. Priznajem, za svoju studiju, svesno sam izabrala jedan oblik metateatra, pozorište u pozorištu, zato što se taj oblik u tekstu mnogo lakše prepoznaje od metateatralnosti čija nam definicija neprestano izmiče.

FRONTAL: Kada se može očekivati promocija knjige?

JEVTIĆ: Prvu promociju očekujemo na jesen u Beogradu. Verujem da će biti prilike da se knjiga predstavi i u drugim gradovima, pa i izvan granica Srbije. Zašto da ne?

FRONTAL