Наши оцјењивачи обично полазе од књишкомољачког негодовања, вукући паралелу између Кјубрикове Одисеје, и Тарковсковог Солариса. Но, заборављају једну важну ствар: хладног рата више нема!
Редитељ: Тимур Бекмамбетов
Улоге: Антон Городјецки, Владимир Мењшов, Марија Порошина
Ово јесте руски одговор на Матрикс и Господара прстенова. И ту нема ништа разочаравајуће. Напротив. Док су совјетски продуценти инвестирали у умјетничке филмове, њихови руски насљедници се сјетили тржишта. Традиција да се од Руса захтијева некомерцијална, високобуџетска револуција у покретним сликама; у капитализму не пије воде. Зато, тобож, Стража не доноси ништа ново, и излаже се емотивном кињењу домаћих критичара, који сарказмом покушавају сакрити разочарење своје словенске душе.
Држећи страну Холивуду, из њих риче: Нас и Руса, 300 милиона!
А вапај Запада је баш допро у милионском очају. Јула 2004. у Русији је овај филм, за 8 дана, видјело 1,523.432 гледалаца. Док је изравни такмац "Господар прстенова 3 – Повратак краља"; добио свега 1.490 посјета.
Из холивудско-правовјерне перспективе, има видно штедљивије ефекте. Али без бојазни гледајте, ако се плашите изљечења комплекса богатог рођака. Специјални ефекти су укуснији, и боље распоређени.
Формулативна прича о борби добра и зла, има већи степен умјетничког него конкурентске трилогије. Што се посебно види у сценама склапања примирја, или цртаном филму са маргина књиге.
Позитивци непривлачност добра трпе тако, што живе са обичним народом. Одабрати Морфијуса; значи бити суперхерој-ватрогасац, вожен у праисторијском ЗИЛ-у. Пишући неромантичне папирнате пријаве, намјесто притиска о екран од течног кристала. Супарници су представљени као тзв. "новоруси", односно зли совјетски дизелаши.
Возе аудије, фурају кајле, и друже се са тамошњим Светланама Ражнатовић. Гурање руских станова, као пропалих лофтова у Бруклину, само нама може зазвучати јефтино. Знамо за јадац.
Тржишно, у питању је руска Зона Замфирова, којој је тек наредне године дохакала Ивкова слава. (Историјски спектакл "Турски гамбит", такође снимљен по књижевном дјелу).
Ово је епскофантастични хорор, у којем људи крваре ако их убодете; и не инсистира да глумци буду лијепи. Само познати, и добри. Носи дах театарске, ситно пренаглашене глуме. Као што руска серија "Сашина екипа", мафијаше представља приближније и домаћије од Сопраноса.
Смрт фашизму!
