Republika Srpska

Економисти: Србија је у дубокој кризи

БЕОГРАД - Београдски економиста Млађен Ковачевић, оцијенио је да Србија није у рецесији, него је у врло озбиљној и дубокој друштвено-економској кризи, која је захватила све нивое и којој се не види краја.Он је навео да се криза огледа у парламенту, у правном систему, због чега ће бити врло тешко доћи до промјена Устава, али да је присутна и криза морала, вриједносног система, села, породице и брака.


"Економска криза у Србији је врло великих размера. У рецесији цене падају, а у Србији долази до пада индустријске производње и услуга, а инфлација расте", рекао је он на конференцији за новинаре београдског Института за тржишна истраживања - ИЗИТ.

Ковачевић је додао да се губици у привреди кумулирају, расте неликвидност и незапосленост, а посљедице унутрашње кризе у Србији он види у томе што је у земљи примијењен пропали неолиберални привредни модел, па је земља постала "дрогерски зависна" од страног капитала.

Он је предложио својих 14 мјера за излазак из кризе, као што је максимално форсирање пољопривреде, јавни радови у пољорпивреди, међу којима и наводњавање, затим улагање у Коридир 10, енергетику и науку.

"Најежим се када чујем да узимамо кредите за покриће дефицита буџета", рекао је Ковачевић.

Директор ИЗИТ, Милоје Кањевац, рекао је да Србији пријети дужничка криза, због оргомног спољног дуга, који тренутно износи 27,3 милијарде долара.

Он је навео да нико нема разлога да се радује због тога што је Србија од ММФ добила три милијарде долара кредита, наводећи да још нико не води рачуна да и тај дуге треба вратити.

"Прети нам велики економски колапс, ако добијена средства не буду уложена у привреду", рекао је Кањевац.

Кањевац је као нека од рјешења за превазилажење кризе навео потребу да дође до девалвације динара, али и да се максимално помогне пољопривреди и прехрамбеној индустрији, као и предузећима која позитивно послују.

Он је навео да треба самњити администрацију на свим нивоима и да треба израчунати колико је бруто друштвеног производа потребно привреди, као на примјер 65 одсто, а да се остатак распореди на администрацију.

Komentari
Twitter
Anketa

Koji vam je spomenik Tvrtku Prvom Kotromaniću ljepši, u Banjaluci ili u Sarajevu?

Rezultati ankete
Blog