БАЊА ЛУКА - Политика владајуће структуре у Федерацији БиХ крива је за лош резултат приватизације у овој и претходним годинама, изјавио је директор федералне Агенције за приватизацију Енес Ганић.

"`Политика приватизације` била је прихваћена на сједници Владе, али је на крају повучена након неколико покушаја усвајања у парламенту. Није било довољно политичке подршке да буде прихваћен тај документ који би био основа за оперативне послове. Приватизације су се могле десити да је одмах прихваћен", сматра Ганић.

Он је рекао да ће нови план приватизације имати другачији приступ и да су од фирми већ затражени прецизнији подаци о стању некретнина које имају у ФБиХ, ван БиХ, активном и пасивном билансу, обавезама по основу кредита, хипотекама, стању на рачунима са 31. августом ове године, кћеркама фирми у иностранству, удјелима у другим фирмама.

"Нисмо знали шта се дешава у фирмама које су основане у иностранству. Толики детаљи раније нису били предвиђени програмом приватизације. Надзорни одбори су то углавном површно радили. Уочили смо да има разлика о ономе што нам је достављено и што је у стварности, да има покушаја да се замагле неке ствари преко фирми кћерки и удјела и извуку из основне фирме", нагласио је Ганић.

Према његовим ријечима, ревидирани план и програм за сваку фирму мора имати те податке како би могла бити донесена квалитетна одлука да ли продавати, колико капитала и на који начин.

"Основ ревидираног плана је план приватизације који је усвојила Влада са /бившим премијером/ Неџадом Бранковићем, али другачије ће се одредити приоритет. Инсистираће се на `Енергоинвесту`, `Босналијеку`, `Шипад експорт-импорту`, `Унису` који нису били у приоритету. Динамику ће прецизно предложити министарства. Телекоми остају у плану, али само као евидентирани да имају државни капитал. Неће бити у приоритету", рекао је Ганић.

На питање да ли је, с обзиром на овакав ток приватизације, отежано финансирање Агенције и пријети ли јој гашење, Ганић тврди да није отежано и да су ове године продали више од 100 предмета у малој приватизацији.

"Та средства иду углавном фирмама, а пет одсто оставља се Агенцији. Средства која имамо рационално користимо. Смањили смо све трошкове на минимум, а имали смо и неке приходе по основу камата за средства на рачунима у банкама код нас. Имамо довољно да наредне двије године послујемо без проблема", рекао је Ганић.