ЊУЈОРК - Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић позвао је чланице Уједињених нација да дозволе Међународном суду правде да неометано разматра случај једностраног проглашења независности Косова и да у овој "пресудној фази" ради без додатних притисака.

"Наша је заједничка дужност да не прејудицирамо рад Међународног суда правде", рекао је Јеремић на сједници Савјета безбједности УН, на којој је разматран најновији извјештај генералног секретара УН Бан Ки Муна о ситуацији на Косову и Метохији.

Шеф српске дипломатије је истакао да позиција Србије о статусу Косова остаје непромијењена и да Србија неће никад признати једнострано проглашење независности албанских власти на Косову од 17. фебруара 2008. године.

Он је нагласио да Србија вјерује да неслагања око статуса Косова не смију да коче заједнички рад на побољшању живота свих становника покрајине и да је Београд радио са свим легитимним учесницима на терену на Косову, а да при том није кршио одредбе свог Устава.

Јеремић је поздравио то што је УНМИК "успјешно завршио своју `реконфигурацију`", како је навео генерални секретар УН у свом извештају, и истакао да је од кључне важности да Савјет безбједности подржи присуство УНМИК у покрајини као "пресудног стуба мира и стабилности".

Српски шеф дипломатије је рекао да се не смије кочити способност УН да ради ефикасно са европском мисијом на Косову, Еулексом.

Он је нагласио да обавезе које су преузете пред УН морају бити поштоване, почевши од обавеза преузетих Резолуцијом 1244 из 1999. године до Плана генералног секретара у шест тачака.

Јеремић је рекао да је још увијек потребно статусно неутрално присуство Кфора да би се заштитиле енклаве косовских Срба и српске светиње од пријетњи упада и напада.

Као горуће неријешено питање Јеремић је истакао питање олакшавања уласка српских званичника у покрајину и њиховог кретања, нагласивши да се та препрека мора ријешити на начин који је неутралан по питању статуса и у сагласности са Резолуцијом 1244.

Јеремић је подсјетио на проблем интерно расељених лица и нагласио да је само 31 особа, од 200.000 расељених косовско-метохијских Срба, успјела да се врати на Косово у тромјесечном периоду који обухвата овај извјештај генералног секретара, иако су хиљаде изразиле жељу да то ураде.

Сједници Савјета безбједности присуствовао је и косовски министар иностраних послова Скендер Хисени и то, сходно 37. члану правилника о раду тог тијела, као особа чије би информације могле бити корисне за дебату.

Хисени је рекао да је безбједносна ситуација на Косову мирна и стабилна и оптужио Београд да омета интеграцију Срба.

Он је навео да је повратак избеглица најважнији приоритет за владу и да се улажу средства за обезбјеђивање кућа повратницима, посебно у српским срединама.

"Проблем је што се Србија мијеша у наше напоре и Београд наставља да подржава паралелне структуре на сјеверу. Влада Србије наставља да обесхрабрује интеграцију Срба на сјеверу у Косово", оцијенио је Хисени.

Говорећи о локалним изборима који су заказани за 15. новембар, Хисени је изразио увјерење да ће уз учешће разних етничких група то бити демократски и фер избори.

"Вјерујемо да је учешће Срба у најбољем интересу и предсједник Фатмир Сејдију их је позвао да учествују на изборима. Међутим, Влада Србије ради супротно и позива их да бојкотују изборе", рекао је Хисени.

У извјештају шефа УН о стању на Косову, који је Савјету безбједности представио шеф УНМИК-а Ламберто Занијер наводи се да су УНМИК и косовска мисија Европске уније у протекла три мјесеца постигли одређен напредак у покушајима да успоставе сарадњу између Београда и Приштине, при чему најозбиљнији проблем представљају условљавања лидера косовских Албанаца.

Генерални сектретар УН је, такође, упозорио да на активности његовог специјалног изасланика за Косово, Ламберта Занијера утиче и текући процес одређивања легалности једнострано проглашене независности Косова пред Међународним судом правде, па власти у Београду и Приштини, прије доношења било каквих одлука, вагају како ће њихови потези бити протумачени пред тим судом.

"Ставови Београда и Приштине су и даље супротни када је у питању статус Косова. У Приштини, настављени су повремени позиви на укидање УНМИК-а... Од мог претходног извештаја, још двије државе признале су независност Косова чиме је тај број достигао 62", наводи се у извјештају.

Генерални секретар УН је и у овом извјештају изразио незадовољство процесом повратка прогнаних, наводећи да се на Косово у јуну и јулу вратило свега 236 особа, од чега 31 особа српске националности.