БИЈЕЉИНА - На данашњи дан, прије 14 година, парафиран је Дејтонски мировни споразум којим је окончан троипогодишњи рат и постављена садашња организациона структура БиХ, која је уређена као двоентитетска држава састављена из Федерације БиХ и Републике Српске са три конститутивна народа.

Дејтонски споразум су 21. новембра 1995. године у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон, након тронедјељних преговора, парафирали тадашњи предсједници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић.

У Републици Српској 21. новембар - Дан упостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ обиљежава се као републички празник у складу са Законом о празницима РС, док се у Федерацији БиХ потписивање Дејтонског споразума не обиљежава.

У дане празника РС не раде републички органи, органи јединица локалне самоуправе, предузећа и друге организације.

Поводом 14. годишњице од потписивања Дејтонског мировног споразума, предсједник Владе РС Милорад Додик изјавио је Срни да је ово најбољи мировни споразум постигнут у свијету након завршетка Другог свјетског рата, додајући да су његове најзначајније вриједности да од 1995. године у БиХ нема етничких сукоба, те политички систем који је успостављен.

Премијер РС је истакао да се децентрализована БиХ, састављена од два равноправна ентитета и три равноправна народа показала као најбоља формула за заједнички живот у БиХ, јер да тај систем није добар, како је навео, ова држава не би мирно функционисала већ 14 година.

"Сама чињеница да би промјена и најмањег зареза у том споразуму изазвала поремећај у БиХ, недвосмислено говори о томе да су креатори Дејтонског споразума били изузетни визионари", рекао је Додик и додао да су они већ тада знали да је дејтонска БиХ једини могући оквир за суживот Срба, Хрвата и Бошњака.

Он је навео да сви проблеми у БиХ проистичу из чињенице да је низом појединачних реформи и наметањем рјешења мимо воље енититета и народа у БиХ, међународна заједница, оличена у разним високим представницима, дјелимично нарушила Дејтонски мировни споразум.

"Проводећи дух, а не слово Дејтона, та иста међународна заједница ризиковала је да дестабилизује БиХ, и довела нас је у ситуацију да би и најмања промјена слова у том споразуму могла бити трагичан неспоразум на терену. Зато сам увијек промовисао политику провођења слова Дејтона. Да је то урађено, за протеклих 14 година БиХ би већ сада била кандидат за чланство у ЕУ и имала би унутрашњи капацитет за реформе које не би нарушиле основне принципе Дејтонског споразума, али би државу учиниле још функционалнијом по мјери ЕУ", став је премијера РС.

Додик је истакао да БиХ данас није нефункционална због Дејтонског споразума, већ због недостатка воље да се Споразум проводи, а не беспотребно и непрестано тумачи, додајући да су сви који рачунају на то да је будућност БиХ у рушењу Дејтонског споразума велики политички авантуристи или незналице.

"Онога тренутка када падне споразум којим је држава успостављена - пада и држава која је споразумом успостављена. Ми нисмо авантуристи, нама није до рата и сукоба", рекао је Додик и додао да РС зато брани Дејтонски споразум који је БиХ направио довољно широком за све, којим су сви морали да нешто изгубе и нешто добију.

Преговори у циљу приближавања зараћених страна у БиХ, које су заступали Милошевић, Туђман и Изетбеговић, почели су 1. новембра 1995. године у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон, а водио их је Ричард Холбрук, тадашњи помоћник државног секретара САД.

У преговорим су учествовали и представници ЕУ и Контактне групе - Енглеска, Француска, Њемачка и Русија, те генерал Весли Кларк.

Споразум, парафиран у Дејтону, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали три седмице касније, 14. децембра у Јелисејској палати у Паризу.

Дејтонски мировни споразум састоји се од 11 анекса, који покривају војне, политичке и цивилне аспекте, као и оне о регионалној стабилизацији, док је Устав БиХ, такође, дио споразума, односно његовог Анекса 4.

Један од основних принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је територијална подјела БиХ по кључу 51 одсто Федерацији БиХ и 49 одсто Републици Српској који је усагласила Контакт група, док је дистрикт Брчко успостављен арбитражним поступком који је накнадно вођен.

Недавно је француско Министарство иностраних послова доставило институцијама БиХ овјерену копију Дејтонског мировног споразума, јер власти БиХ нису посједовале свој примјерак овог споразума.

У БиХ никада није сачињен ни верификован превод Дејтонског споразума на службене језике.