САРАЈЕВО - Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ обавио је расправу о Приједлогу закона о празницима БиХ и нерадним данима, чији је предлагач Савјет министара и којим се, први пут у дејтонској БиХ, покушавају утврдити празници који би важили у цијелој земљи.

Током расправе више него о садржају предложеног закона дискутовалао се о могућности да 25. новембра, датум засједања ЗАВНОБИХ-а 1943. године, евентулно буде обиљежаван као дан државности БиХ.

Посланик СНСД-а Драго Калабић истакао је да је овај приједлог закона добио подршку оба ентитета, што је, како је навео, данас игнорисано од бошњачких посланика.

Говорећи о могућности увођења 25. новембра као датума који би био дан државности БиХ, Калабић је истакао да су принципи ЗАВНОБИХ-а сада више немају ранији смисао, јер су били дио принципа АВНОЈ-а.

Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић истакао да је о овом питању потребан компромис, а не принципи "све или ништа", те да у овом приједлогу закона нема ничега увредљивог и да га је потребно усвојити, а касније амандмански дорађивати.

Министар цивилних послова БиХ Средоје Новић истакао је да је питање овог закона показало колико је тешко доћи до консензуза у БиХ.

"Не могу се сагласити да ово нису празници БиХ, прихватањем ових датума који су и међународни они ће постати и наши. Позивам да се амандманима дораде недостаци овог приједлога. Ми смо у припреми приједлога овог закона жељели да дођемо до заједничког става, али видјело се да су они различити, и ово је тренутно оно у чему се слажемо", рекао је Новић.

Посланик ПДП-а Бранко Докић истакао је да је за ПДП могуће да дан државности једино може бити дан потписивања Дејтонског споразума - 21. новембар, напоменувши да 25. новембар може бити једино обиљеживан као дан засједања ЗАВНОБИХ-а.

Посланик ХДЗ-а 1990 Винко Зорић истакао је да је континуитет државе потребан, али да није добро да дан државности буде 25. новембар, дан засједања ЗАВНОБИХ-а.

"Треба подржати начела овог закона у првом читању, а касније га је могуће амандмански дорађивати", рекао је Зорић.

Посланик ХДЗ-а 1990 Мартин Рагуж предложио је током расправе да дан међународног признања БиХ - 6. април 1992. године буде обиљеживан као Дан независности БиХ, а 22. мај 1992. године - датум када је БиХ примљена у УН, као Дан државности БиХ.

Приједлогом закона о празницима БиХ и нерадним данима предвиђено је да празници у БиХ буду Нова година - 1. и 2. јануар, Први мај - 1. и 2. мај, Дан побједе над фашизмом и Дан Европе - 9. мај, те Дан подршке жртвама насиља - 26. јун.

За православну, католичку, исламску и јеврејску религијску заједницу предвиђено је по пет нерадних дана за вјерске празнике.