БАЊА ЛУКА - Савез синдиката Републике Српске предложио је на сједници Економско-социјалног савјета да дио економске политике за идућу годину, између осталог, буду и мјере које би значиле досљедно поштовање донесених закона и колективних уговора и одлука о најнижој плати у РС, да би се заштитиле најугроженије категорије радника, као и одлука о цијенама рада у гранама.

Ова ванредна сједница заказана је на захтјев Синдиката да би се разговарало о ефектима мјера Владе РС за сузбијање посљедица економске кризе и ревидираним мјерама које би биле и у основи економске политике.

"У економској политици треба да буде наведено да се мора појачати надзор и контрола инспекцијских органа и Пореске управе, уз обавезу достуности и јавности у раду, те уозбиљити институт колективног преговарања кроз бипартитни и трипартитни социјални дијалог", рекла је на конференцији за новинаре предсједник Савеза синдиката Ранка Мишић.

Према њеним ријечима, висина плате у предузећима која остварују добит треба да буде најдиректније везана за висину добити, а што би био предмет преговора Синдиката и послодавца.

"У предузећима која послују са губитком менаџерске плате и накнаде управног и надзорног одбора треба везати за резултате пословања предузећа, како крајњи исход не би био затварање предузећа и губитак радних мјеста", истакла је Мишићева.

Она сматра да економска политика мора прописати да подстицај и помоћ треба да добију искључиво они привредни субјекти који поштују законе и колективне уговоре, уз активно учешће синдиката у таквим случајевима.

Према њеним ријечима, потребно је формирати и фонд солидарности у кризним ситуацијама у који ће улагати сви послодавци из добити, као и Влада РС из буџета, а што је пракса већине европских земаља.

"Средства из овог фонда користила би се за помоћ предузећима која имају озбиљне потешкоће у пословању, како би се очувала радна мјеста", рекла је Мишићева.

Она је навела да Синдикат предлаже реформу улоге и начина рада Завода за запошљавање РС, тако што би биле јавно доступне информације о незапосленим лицима који први пут траже посао и оним лицима која се из радног односа појављују као незапослени.

"То би значило и препознатљиву улогу завода у посредовању при запошљавању, стимулативне мјере за послодавце и јачање социјалне компоненте за раднике који се прекидом радног односа нађу на Заводу", рекла је Мишићева.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић рекао је да су на сједници разматране све мјере које је Влада РС у протеклом периоду покренула с циљем сузбијања посљедица свјетске економске кризе, те да ће Влада РС предложене мјере синдиката имати у виду.

"У наредном периоду одредићемо се како конципирати програмске активности, односно пословну политику за наредну годину када је у питању реализација буџета РС", рекао је Ристовић.

Министар Ристовић истакао је да су мјере Владе РС помогле да се привреда и привредни субјекти одрже у оној мјери у којој је то било могуће, додавши да су многе фирме имале субвенције попут оне у текстилној и обућарској индустрији, у којој је задржан и ниво плата и радника.

Према њеним ријечима, ниво производње 16,8 одсто, што је више него прошле године.

Он је поновио да Влада РС остаје при томе да ће основном и средњем образовању плате остати на садашњем нивоу, а да ће се у високом образовању и полицији смањити за три одсто у првих шест мјесеци идуће године, односно 10 одсто у јавној управи.

Предсједник Уније послодаваца РС Ранко Милић рекао је да је сједница протекла у конструктивном дијалогу свих партнера, да би се пронашла најповољнија рјешења, те да ће се о томе поново разговарати на сједници у идући понедјељак.

"За ову сједницу није било припремљено довољно аналитичких података, због чега смо се договорилии да додатно анализирамо конкретне мјере Владе РС, а на њој ће и послодавци изаћи са својм приједлозима мјера за сузбијање посљедица економске кризе", рекао је Милић.

Он је додао да послодавци остају при ставу да сви морају бити свјесни чињенице да мора доћи до корекција одређених плата, јер и овако планиран буџет од 1,6 милијарди КМ биће тешко остварив у смислу пуњења.

Милић је навео да је буџет већ у проблему, јер је његово пуњење планирано са више од 200 милиона КМ кредитним средствима.