САРАЈЕВ - Предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић сматра да међународна заједница попис становништва у БиХ треба да сврста међу услове за даљи напредак земље ка ЕУ.

"Попис становништва требало би да буде на листи услова за либерализацију визног режима, јер не могу да схватим да су за укидање виза битније неке одредбе из Кривичног закона, који је на тој листи, попут кажњавања негирања геноцида или ратног злочина, него да се зна колико у БиХ има људи и колико може да се изда биометријских пасоша", рекао је Живковић.

Иако Европска комисија и ОХР стоје иза става да БиХ треба да уради попис становништва, Живковић каже да је очигледно да постоје двоструки стандарди када су у питању услови за либерализацију визног режима.

Живковић тражи од Европске комисије и специјалног представника ЕУ да се изјасне о стандардима који треба да буду заступљени на попису.

"Треба да кажу шта је виши стандард - кад некоме омогућите да бира да ли ће се на попису изјаснити о националности, вјероисповијести и језику, што су уставне категорије, или да тога уопште уопште нема на пописном листићу", истакао је Живковић.

Предсједавајући Представничког дома сматра да је виши стандард, и европски и демократски, омогућити људима да бирају да ли ће се о овим питањима изјаснити на попису, него им то забранити.

У тражењу да у попис буду уврштена питања језика, националности и вјероисповијести Живковић не види ништа проблематично јер је, подсјећа, Уставом прецизирано да у БиХ живе три конститутивна народа, да су три језика равноправна и да сви имају право на вјероисповијест.

"Ако је све то уставне одредбе, зашто то не би могло да буде на пописном листићу", закључио је Живковић.

БиХ у 2010. годину, која је кључна за припрему пописа становништва, који ће у европским земљама бити обављен 2011. године, улази без закона о попису становништва, без којег је немогуће приступити провођењу прописа.

У парламентарној процедури налази се Приједлог закона о попису становнштва, домаћинстава и станова у БиХ у 2011. години, којим се лицима која ће бити обухваћена пописом оставља могућност да сами одлуче да ли ће се изјаснити о питању националне припадности и вјерског опредјељења, али је због одбијања бошњачких посланика да подрже овакав закон, он у септембру враћен надлежној комисији за реформе и развој.