БРИСЕЛ – Њемачко оклијевање око финансијског спасавања Грчке повећава изгледа да ће та презадужена земља бити принуђена да се за помоћ обрати Међународном монетарном фонду, вјероватно до краја ове седмице.

Грчка у року од два наредна мјесеца треба да врати неких 20 милијарди евра (27,1 милијарду долара) доспјелих дугова и жели да избјегне огромне премије које би морала да плати кад би тај новац позајмила на међународним берзанским тржиштима.

Аналитичари данас кажу да се криза, која је почела око цијена грчких позајамица, сада претвара у озбиљнију опасност за политички и економски поредак у Европи.

Владе држава еврозоне су прошле седмице рекле да ће помоћи Грчкој, највјероватније преко билатералних зајмова, ако буде требало.

Грчка каже да јој није потребна непосредна инфузија готовине, већ план који би убиједио тржишта да ће поштовати своје обавезе, што би смањило трошкове позајмица.

Њемачка је, међутим, развејала те наде и повећала могућност уплитања ММФ-а. Став Берлина је да ЕУ не треба да расправља о спасавању Грчке на свом самиту 25-26. марта зато што Атина мора да покуша да сама ријеши своје дужничке проблеме.

Канцеларка Ангела Меркел је јуче рекла да европске владе треба да прискоче у помоћ само у случају ако се Грчка нађе „на рубу банкротства, гдје се, срећом, у овом часу не налази.”

Званичници Француске и ЕУ су далеко више наклоњени акцији. Кажу да о некој врсти пакета помоћи мора да се постигне сагласност, и то брзо.

Шеф француске дипломатије Бернар Кушнер је рекао да вјерује да се рјешење може наћи кроз дан-два и да би то могао бити „заједнички зајам ММФ-а и држава еврозоне.”

Премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер такође каже да је комбиновани пакет „сасвим могућ”.