БАЊА ЛУКА - Предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић изјавио је да БиХ неће бити демократска и успјешна све док у њој постоје политичке опције које се залажу за повећање компетенција ОХР-а и високог представника, а не компетенције државе коју представљају.

Шпирић сматра да се у БиХ не води никаква политика, него једносмјеран дијалог са битним политичким људима и међународном заједницом и ОХР-ом, истичући да је то произвело највећу дозу политичког паразитизма који раздире земљу.

"Нисам спреман да урадим било шта што је против глобалног интереса земље коју представљам, као што нисам спреман да урадим било шта што би усложнило односе БиХ и региона. Отуда не видим разлога за реакције на мој одлазак и присуство на прошлонедељној конференцији о европској будућности западног Балкана која је одржана на Брду код Крања", рекао је Шпирић наглашавајући да би, осим присуства, сваки други потез био грешка.

Он је подсјетио да је у обраћању учесницима рекао да ће се понашати у складу са одлуком БиХ о непризнавању Косова и да у потпуности разумије разлоге Србије због којих је одбила да присуствује овом скупу.

"Сматрам да је ова моја реченица била вјетар у леђа и Србији и јасном ставу БиХ према питању Косова", рекао је Шпирић.

Одговарајући на питање да ли ће декларација о Сребреници, уколико је усвоји Скупштина Србије, оптеретити будуће генерације Срба, он је рекао да не спори да Скупштина Србије може донијети резолуцију, и то ће бити њена одлука.

"Али, мој лични став је да какву год донесе она Србији неће помоћи, а нама ће сигурно одмоћи", поручио је Шпирић.

Када је ријеч о уставној реформи, он сматра да треба направити први корак, а то је имплементација одлуке Суда у Стразбуру у случају "Финци и Сејдић".

"Кад би сарајевска политичка елита показала спремност и прихватила минимум који нуди РС, у вези са судском одлуком, успјели бисмо да имплементирамо пресуду, дакле направили бисмо тај први корак. Међутим, сада имамо различите политичке приче, јер идемо у изборну кампању и БиХ, нажалост, постаје монета за поткусуривање", рекао је Шпирић.

Одговарајући на питање да ли је БиХ, у оваквом политичком расположењу, одржива, Шпирић је рекао да мисли да треба створити услове за цивилизацијски дијалог о свим питањима.

"Нажалост, дио политичких елита се и данас бави прошлошћу БиХ и тражи кривца за судбину која нам се свима десила. То отвара дилему да ли смо сви посвећени европском путу", рекао је предсједавајући Савјета министара БиХ.

Он сматра да је БиХ у кризи, такорећи, од постанка - латентној кризи са извјесним историјским паузама које су у фазама мира трајале од 10 до 50 година.

"То говори о сложености простора на којем живимо, о сукобу различитих глобалних изазова са којима не може да се носи једна мала земља која има унутрашњу неискреност, као што је има БиХ. Из тог разлога убијеђен сам да је једини прави спољнополитички циљ БиХ чланство у ЕУ и НАТО-у", рекао је Шпирић.

Достизање тог циља, рекао је Шпирић, значило би да је БиХ демократски потпуно зрела, а уједно би релативизовало све слабости из претходног периода.

"Међутим, нећемо ми лако доћи до пуноправног чланства у НАТО-у управо због ових неспоразума унутар БиХ, нећемо лако ни до ЕУ, а нећемо лако ни сви заједно због неспоразума у региону", сматра Шпирић.