БЕОГРАД – Некадашњи предсједник Србије Милан Милутиновић, који је у Хашком трибуналу ослобођен оптужби за злочину на Косову, изјавио је да "није огорчен и осветољубивим човјек" и поред тога што је пет година провео у затвору у Схевенингену.

У интервјуу Радио-телевизији Србије, првом од како је прошле године ослобођен оптужби у Хашком суду, Милутиновић је рекао да има осећај горчине због тога што је био одвојен од породице и зато што је, иако невин, провео пет година у затвору Схевенингену.

"Али не у мјери да бих био огорчен и осветољубив човјек", рекао је Милутиновић и додао да су му и поред осјећаја самоће дани у Схевенингену брзо пролазили.

На питање да ли је у Хагу разговарао с другим осуђеницима, он је казао да "тамо постоји неписано правило да се о случајевима не разговара".

Рекао је и да се само два три пута видио на ходнику с бившим предсједником СР Југославије Слободаном Милошевићем, јер су били смјештени на различитим спратовима.

Милутиновић, који је предсједник Србије постао као функционер Социјалистичке партије Србије, навео је да данас нема политичких амбиција и да је у том смислу достигао врх.

Он је оцијенио да је на Косову било злочина на обе стране и поновио да су по Уставу војска и МУП били ван његове надлежности.

"Ја по Уставу (као предсједник Србије) нисам имао право да наредим ништа било ком војнику или било ком полицајцу ни на који начин", рекао је Милутиновић.

"Војска је увијек на нивоу федерације, а у ратним условима и полиција. Иначе, полиција је у мирнодопским условима прије свега у рукама владе", казао је Милутиновић.

Говорећи о преговорима Рамбујеу почетком 1999, он је рекао да они нису унапријед били осуђени на пропаст али да је сагласност унутар Контакт групе била различито конституисана.

"Можда је и било могућности да двије делегације (СРЈ и косовских албанаца) директно разговарају", казао је Милутиновић и додао да је конференција у процедуралном смислу била мањкава.

"Није постојало јединство унутар Контакт групе како даље радити, тако да су избоксовали текст споразума који је био повољнији за Албанце", навео је Милутиновић и додао да су амандмани превагнули тако да делегација Београда није могла да потпише такав текст.

На питање када је Србија изгубила шансу да нешто озбиљно уради на Косову, Милутиновић је навео да је то тешко рећи и да је свака власт имала проблема на Косову и да их је ријешавала на различите начине.

Он је казао да је још 1996. године имао идеју да САД на Косову под комерцијалним условима успоставе своје војне базе. "Мислим да би у том контексту многе ствари ишле другачије", навео је Милутиновић.

За злочине на Косову 1999, Хашки трибунал је осудио бившег потпредсједника тадашње Савезне владе Николу Шаиновића, министра одбране Драгољуба Ојданића, начелника Генералштаба Небојшу Павковића, као и генерала Владимира Лазаревића и генерала полиције Сретана Лукића.