Сепаратистичка партија која заговара независност фламанског од франкофонског дијела Белгије, Нови фламански савез (НФА), је на путу да освоји ванредне парламентарне изборе, показују први непотпуни резултати.

На основу трећине пребројаних гласова, Министарство унутрашњих послова процјењује да је Нови фламански савез, који је досад важио за слабу партију, освојио 23 одсто гласова и тако постао најјача странка у Фландрији, сјеверном делу Белгије чији становници говоре фламански, дијалекат холандског језика.

То је први пут да странка која се отворено заузима за цијепање државе добије највећи број гласова.

Овакав резултат НФА увелико ће отежати састављање владајуће коалиције, јер се франкофонске странке у јужној белгијској регији Валонији противе даљњој разградњи државе, наводе аналитичари.

„Избора би могао да буде земљотрес без преседана у историји наше земље”, рекао је лидер фламенске Либералне партије Александар Декру.

Међутим, према пројекцијама агенција на темељу дјеломично обрађених резултата, НФА је добила 29 одсто гласова, док су фламански демохришћани ЦДВ премијера Ива Летерма, који су до избора били најјача странка у Фландрији, добили 17,5 посто гласова.

Трећа странка у Фландрији су фламански либерали Опен ВЛД с 14,5 одсто гласова. Екстремно десна странка Влаамс Беланг (Фламански интерес) освојила је 12,5 одсто гласова.

Парламент Белгије званично је распуштен 6. маја, пошто су из коалиционе владе премијера Летерма у априлу изашла фламанска Либерална партија, после пет мјесеци од њеног формирања.

Белгија је на културној раскрсници германске и романске Европе с холандским говорним подручјем на сјеверу (Фламанци), њемачким на истоку и француским на југу (Валонци).

Фламанци чине 60 одсто становника Белгије, а Валонаца има 31 одсто.