ПРАГ - Шеснаестог јуна навршава се 131 година од првог модерног пописа у БиХ који је провела аустроугарска управа - припреме су извршене за годину дана, без савремених технологија, и обављен је успјешно.

Данас, 20 година након посљедњег пописа из 1991.године, нико са сигурношћу не може рећи колико људи живи у БиХ, јер се власт не може договорити како ће пописати становништво.

Тако би 130 година након првог модерног пописа БиХ 2011. могла бити једина земља у Европи, али и шире, која га уопште неће имати - наводи "Слободна Европа".

БиХ је била друга земља у Европи, након Белгије, која је имала савремени попис становништва заснован на научној методологији. Аустроугарска управа годину дана прије тога пописала је сва насељена мјеста у земљи и нумерисала куће, подсјећа Магбул Шкоро, аутор монографије “Поздрав из БиХ”.

Значајан попис је био у Белгији. То се сматра први модерним пописом - 1864. године. А други попис био је у БиХ 1879. године.

БиХ тад је имала шест округа, са 49 котара, 43 града и више од 5 000 села. У њој је укупно живјело око милион и 200 000 људи.

"Држави која одлучи да ради нешто - ништа није немогуће. Они су имали средства, одвојили су средства и дали су себи циљ да за годину дана морају имати улазне податке који су тада методолошки били потребни за један попис.

Прије овог пописа у БиХ за вријеме османске владавине проведено је још неколико, али су они непотпуни и нетачни јер су се пописивали само мушкарци. За 40 година аустроугарске управе извршена су још четири модерна пописа у БиХ по савременим стандардима", додаје Шкоро.

Професор историје на Филозофском факултету у Сарајеву Зијад Шехић каже да су и ови пописи, као и многи послије њих, у модерном свијету имали исти циљ и сврху:

"Они су на извјестан начин дали комплетну и потпуну слику БиХ, структура постојећих у земљи, тако да су се могли одређени планови будућег развоја проводити. А у том периоду дошло је до значајнијих промјена у самој земљи. Прије свега, извршено је катастарско снимање цјелокупне земље, тако да смо добили комплетну слику БиХ и њеног територија".

Они су на извјестан начин дали комплетну и потпуну слику БиХ, структура постојећих у земљи, тако да су се могли проводити одређени планови будућег развоја.

Тако је БиХ, наводи Шехић, прије више од 130 година имала потпуне податке о броју становника и њиховој вјерској и социјалној структури.

"При крају аустроугарске управе у БиХ имамо знантније повећање за тих 40 година - број становништва од првог пописа од 1 158 000 се пење готово на 2 000 000. За наредни период аустроугарски - 1910. године пописом је дата комплетна слика БиХ која нас може подсјећати и на ону слику каква ће бити и у посљедњем попису 1991. године“, додао је он.

Након тога за вријеме Краљевине Срба Хрвата и Словенаца извршена су још два пописа, а послије Другог свјетског рата још шест. У свим тим бурним временима, када су се на овим просторима смјењивали различити владари и власти, БиХ као земља пратила је савремене токове и остатак свијета - напомиње "Слободна Европа".