ЛОНДОН – Кина очекује да ће приликом друге посјете високих кинеских званичника Атини кроз четири недеље бити размотрена питања кинеских инвестирања, вриједних неколико милијарди евра, у грчку бродоградњу, логистику и аеродроме.

То је добра вијест за Грчку чији је дуг агенција за кредитне рејтинге „Мудис” снизила за четири степена на спекулативни, џанк статус, објавио је „Фајненшел тајмс”.

Влада Грчке је саопштила да то снижење рејтинга не одражава напредак Грчке у рјешавању проблема током последњих мјесеци.

„Најновији подаци за грчки буџет , који показују смањење дефицита у првих пет мјесеци за 40 одсто у односу на исти период лане, говоре да остварење програма, договореног са Европском комисијом, Европском централном банком и Међународним монетарним фондом, тече по плану и да су напредак признале све три институције”, указано је у саопштењу.

„Уз то, смањење бруто домаћег производа у првом кварталу било је мање него што је у меморандуму о разумијевању пројектовано за цијелу 2010”, додала је влада.

Кинеска делегација, с потпредсједницом владе Џанг Ђенгом на челу, потписаће низ споразума са грчким компанијама у областима бродоградње, телекомуникација и о пројектима о обнови луке Пиреј, наведено је у саопштењу владе.

Биће такође потписани споразуми о заједничким предузећима, унајмљивању и изградњи бродова, вриједни 500 милиона евра (615 милиона долара).

Грчка настоји да привуче инвестиције из земаља са великим буџетским вишковима како би оживјела економски раст, с обзиром да се суочава с фискалном кризом без преседана.

Кинеска државна компанија за бродоградњу „Коско”већ контролише један терминал контејнера у Пиреју, у оквиру дугорочног концесионог споразума, вриједног 3,4 милијарде евра.

Очекује се да ће онакасније ове године дати понуду за изградњу логистичког центра у близини Атине, вриједног 150-200 милиона евра, за дистрибуцију кинеских производа на Балкан.

До сада се, међутим, нису остварили сви покушаји Грчке да привуче кинеске инвестиције.

Ове године је пропао споразум са кинеским банкама о куповини 20 милијарди евра вриједних дугорочних грчких владиних обвезница пошто је Атина одбила да, у оквиру споарзума, прода удио у „Националној банци Грчке”, највећој банци те земље.