Svijet
Вулф нови предсједник Њемачке
БЕРЛИН – Кристијан Вулф (51) је вечерас тек у трећем и последњем кругу гласања изабран за новог њемачког предсједника, десетог у послератној историји земље.
За Вулфа, кандидата владајуће демохришћанско - либералне коалиције канцеларке Ангеле Меркел, гласало је 625 чланова Савезне скупштине.
Вулф је тако изабран апсолутном већином гласова, иако је уставом предвиђено да је у трећем кругу потребна само проста већина.
Иако у послератној историји Њемачке није непознато да предсједник буде изабран тек у последњем кругу гласања, Вулфов тежак избор се тумачи као дебакл за демохришћаско- либералну владину коалицију и ударац и опомена Меркелову у чијим редовима је било оних који, очито, у првом и другом кругу нису жељели да свој глас дају новизабраном предсједнику.
На другој страни, постоје они који кажу да је овакав избор новог њемачког предсједника, заправо, доказ ''демократије у живо'', гдје свако од чланова Савезне скупштине може и смије по сопственој жељи да гласа.
Вулфов противкандидат био је Јоахим Гаук, кандидат опозиционе Социјалдеморкатске партије и странке Зелени, добио је 494 гласа. Гаук, свештеник из Ростока, бивши борац за људска права у ДДР, судећи према анкетама, али и самом току предсједничких избора, популаран је међу Нијемцима.
У последњем кругу гласања за предсједника Њемачке своје кандидате су повукли и Љевица, која је савјетовала својим члановима да се уздрже од гласања, и екстремно десна Националдемократска партија.
Вулф је изабран за предсједника после изненадне оставке Хорста Келера, првог шефа њемачке државе који се одлучио на оставку.
Према њемачком Уставу из 1949. године, предсједник државе се бира на мандат од пет година, индиректно, у Савезној скупштини, састављеној од посланика Бундестага (доњи дом парламента) и истог броја представника 16 њемачких покрајина, међу којима су људи различитих биографија - од спортиста, преко познатих јавих личности до умјетника и политичара.
Када је ријеч о њемачком предсједнику, он протоколарно стоји на челу државе, предлаже канцелара, именује и разријешава, потписује законе, као последња инстанца и, има на неки начин затадак ''политичког арбитра'', који се не исцрпљује у дневнополитичким темама и дјелује изванпартијски, па зато његова ријеч има тежину на нивоу националног.
Савезни предсједник, по Уставу, мора бити Нијемац са правом гласа и то старији од 40 година.
Он има право на највише два мандата по пет година, нема врховну команду над оружаним снагама и протоколарно стоји на челу земље, као уставни орган који представља државу ''код куће'' и у иностранству.
