Амерички предсједник Барак Обама изјавио је да је циљ санкција САД према Ирану, које су његовим потписом данас ступиле на снагу, да погоде "у срце" способност те земље да финансира и развија свој нуклеарни програм.

"Не смије бити никакве сумње: Сједињене Државе и међународна заједница су одлучне да спријече Иран да дође у посјед нуклеарног оружја", рекао је Обама, потписујући закон који је прошле недјеље усвојен у Конгресу.

Те америчке казнене мјере према Ирану иду даље од међународних санкција, усвојених 9. јуна у Савјету безбједности Уједињених нација због нуклеарног програма те земље.

Сенат и Представнички дом одобрили су 24. јуна санкције које су пре свега усмјерене на Иранску револуционарну гарду, као и на ирански увоз бензина и других нафтних деривата.

Између осталих мјера, предвиђа се да ће стране банке које послују са Иранском револуционалном гардом и са појединим иранским банкама, бити искључене са америчког финансијског тржишта.

Санкције подразумијевају кажњавање и компанија које помажу иранском енергетском сектору. Иако је Иран значајан извозник сирове нафте, земља у великој мјери зависи од увоза прерађевина, као што је бензин.

Америчким банкама се забрањује пословање са оним страним банкама које послују са Иранском револуционарном гардом или учествују у помагању иранског нуклеарног програма.

Такође се забрањује да америчка влада склапа послове са компанијама које снабдијевају Иран технологијом која може да се користи за ограничавањеслободе информација.

Иранци умијешани у кршења људских права неће добијати америчке визе, а њихова средства у САД ће бити замрзнута.

У Сенату су те мјере усвојене гласовима свих 99 присутних сенатора, док је у Представничком дому однос био 408 "за" и осам "против".

Оригиналне верзије текста усвојене су раније, али се у Вашингтону одлагало коначно изгласавање, јер се чекао резултат дипломатских напора.

Послије резолуције Савјета безбјеедности УН, Европска унија је такође најавила свој пакет казнених мјера према Техерану.