БАРСЕЛОНА - Више од милион људи учествовало је на масовним демонстрацијама у Барселони захтјевајући већу аутономију за регион Каталоније.

Око 1,1 милион Каталонаца изашло је на улице да би изразило своје неслагање са одлуком Уставног суда који је, после четворогодишњег процеса, по жалби опозиционе "Народне партије", оспорио неколико кључних чланова каталонског Статута, усвојеног прије четири године.

Манифестације су предводили представници свих каталонских партија осим "Народне", укључујући и каталонске социјалисте, чији је лидер Хосе Монтиља на челу трипартитне коалиционе владе у којој се једна од странака, Републиканска љевица, отворено залаже за независност Каталоније.

Уз мноштво каталонских застава виђени су и транспаренти који призивају независност Каталоније, а на некима је писало "Ми смо нација"и "Каталонија није Шпанија".

Уставни суд Шпаније крајем јуна је одобрио највећи дио статута Каталоније којим се тој покрајини дају веће надлежности, али је из документа, на незадовољство каталонских власти, избацио поједине спорне одредбе.

Одлуку да појам "нација", којим се Каталонија дефинише у статуту, није правно ваљан, пошто "Устав познаје само једну нацију, шпанску", Уставни суд потврдио је у петак.

Суд је такође одлучио да каталонски језик не треба да има предност у односу на шпански кастиљански језик.

Статут ужива подршку већине политичких партија у Каталонији, области која има сопствени језик и посебну културу. Његово доношење било је једна од првих иницијатива социјалистичке владе премијера Хосеа Луиса Родригеза Запатера.

У парламенту у Мадриду статут је усвојен 2006. године, а на референдуму су га прихватили и Каталонци.

У Каталонији, покрајини која ствара четвртину бруто друштвеног производа Шпаније, живи око седам милиона од око 47 милиона становника те земље.

За вријеме владавине генерала Франциска Франка, од 1939. до 1975. године, употреба каталонског и издавачка дјелатност на том језику су били забрањени. Она је једна од 17 аутономних региона Шпаније.