piše: Maja G. Đurđević

Banjaluka se tada obavezala da će raditi na smanjenju emisija ugljen-dioksida na svojoj teritoriji za najmanje 20 odsto do 2020. godine.

Konkretna aktivnost definisana sporazumom, a koju je potpisnik morao sprovesti, je izrada Održivog energetskog akcionog plana (SEAP), a koji je Banjaluka osvojila 2010. godine.

Ovim planom predviđena je realizacija preko 70 projekata koji bi kao rezultat trebali dati smanjenje CO2 u gradu od 20%  do 2020. godine u odnosu na baznu godinu 1990.

Tada su pocijenjena potrebna sredstva u iznosu od 110 miliona evra. 

S obzirom da je Banjaluka vremenski na pola puta ka konačnom cilju, kontaktirali smo Gradsku upravu kako bi saznali koliko je projekata sprovedeno i koji su rezultati. 

Milenko Šajić, Koordinator za saradnju sa sredstvima informisanja, kazao nam je da u periodu od 2010-2012. godine realizovano 11 projekata, dok je kod 36 projekata realizacija u toku ili se projekti kontinuirano realizuju,  što u ukupnom broju projekata definisani planom čini 62%. 

Međutim, jedan dio projekata nije realizovan zbog smanjenih budžetskih sredstava.

„Proces realizacije Plana praćen je jakom ekonomskom krizom. Zabilježen je pad budžetskih prihoda, što je dovelo do smanjenja javne investicione potrošnje, te do smanjenja budžetske potrošnje generalno. Smanjenju budžetskih prihoda doprinosi i štete nastale usled majskih poplava jer je veći dio sredstava tokom godine bio usmjeren na sanaciji šteta nastalih tokom tih poplava“, objasnio je Šajić. 

Naime, kao što je GEA istraživanje pokazalo u toku više prethodnih godina došlo je do značajnog pada prihoda za Grad Banjaluku, ali nažalost nije došlo do adekvatnog prilagođenja budžetske potrošnje.

Tako je enormno smanjen izdatak za investicije i održavanje, u iznosu od cijelih 45 miliona KM, što je svakako znatno uticalo na investicije na polju energetske efikasnosti i može ugroziti šanse da se postignu aktivnosti definisane sporazumom. 

Kućna ložišta glavni zagađivač vazduha

Kada je u pitanju ukupna potrošnja energije, SEAP-om je sektor građevinarstva definisan kao najveći emiter gasova stakleničke bašte sa 90% od ukupnih emisija, a domaćinstva imaju najznačniji udio u ovom sektoru. 

Kućna ložišta u Banjaluci predstavljaju trenutno najveće emitere zagađujućih materija u vazduhu. 

Činjenica je da ljudi rijetko razmišljaju o tome koliko su njihova ložišta štetna za okolinu, ali s obzirom na ekonomsku krizu teško je očekivati bolju ekološku osviještenost ljudi. 

Kako riješiti ovaj problem?

„Problem kućnih ložišta može se riješiti prikopčavanjem na daljinskim sistem grijanja. Izgradnjom perifernih kotlovnica manjih kapaciteta na koje će se priključivati veći broj individualnih ložišta a koje će koristiti ekološki povoljniji energent“, objasnio je Šajić.

Kao primjer je naveo perifernu kotlovnicu Toplane u naselju Kočićev vijenac, kapaciteta 6 MW, koja koristi drvnu sječku kao energent. 

Igor Kalaba iz Centra za životnu sredinu vjeruje da su nadležni glavni krivci za problem štetnih emisija. On tvrdi da je prva šansa za smanjenje zagađenja zapravo efikasnost, tj. manja potrošnja energenata.

„To se dobija kroz povećanu izolaciju stambenih prostora – fasade, stolarija i sl. Takođe regulacija grijanja, jer nije štedljivo a ni zdravo stan ili kuću ugrijati toliko da u njemu budemo u potkošulji prije nego što izađemo napolje na minus. Takođe, o ovome treba razmišljati unaprijed pri izgradnji stambenih objekata, pa račune za grijanje i potrošnju energenata ubaciti u računicu pri planiranju veličine objekta i prostorija unutar njega“, kazao je Kalaba.

Dodao je da osim smanjenja potrošnje, građani mogu povećati efikasnost vodeći računa o kvalitetu i stanju svojih ložišta, te korištenjem dodatnih izvora toplote poput toplinskih pumpi. 

„Neka od ovih rješenja su doduše skupa (iako se dugoročno isplate kroz uštedu energenata) te bi trebala biti podržana od strane raznih institucija kroz subvencije i druge finansijske šeme. Jedan od najvećih problema je loženje uglja što generalno jeste za osudu, ali najčešće posljedica teške finansijske situacije koja mora biti rješena da bi se riješilo i zagađenje“, rekao je Kalaba, te dodao da je jako važna promjena navika.  

Rekonstrukcija Toplane?

Toplana je takođe jedan od većih zagađivača vazduha, a Održivim energetskim akcionim planom najavljena je i rekonstrukcija ovog preduzeća. Međutim s obzirom na stanje u budžetu Grada, osim redovnog godišnjeg remonta ništa nije rađeno u Toplani, rekao je Šajić.

„Održivim energetskim akcionim planom (SEAP-om) je predviđeno niz aktivnosti u sektoru daljinskog grijanja, koje podrazumjeva modernizaciju kotlovnica, rekonstrukciju distributivne primarne i sekundarne mreže, ugradnju kalorimetara te korišćenje geotermalne energije kao obnovljivog izvora u cilju proizvodnje toplotne energije, i prelazak na povoljniji energent (ugalj, gas, biomasa i dr.) čime je moguće postići velike uštede u energiji i time uticati na smanjenje emisija CO2“, objasnio je on.

Prema riječima Igora Kalabe gas je jedna od najboljih opcija za Toplanu, ali realizacija ovog plana je nerealna zbog finansija potrebnih za ostvarivanje takvog projekta i problema sa opskrbom gasom,  posebno u skorijem periodu.

„Pored gasa, razmatrane su i opcije korištenja uglja (najgora i neprihvatljiva), na biomasu (najbolja, ako bi bila omogućena nabavka biomase na održiv način) s tim da su sve opcije zbog tehničkih karakteristika kotlova izuzetno komplikovane i skupe“, rekao je Kalaba.

Dodao je da postoje i drugi efikasni i interesantni načini grijanja, kao naprimjer korištenje kanalizacijskog otpada kao izvor grijanja.  Sistem koji se već koristi u svijetu.

„Kada uzmemo u obzir da se Banjalučka kanalizacija bez adekvatne prerade izlijeva direktno u Vrbas, ovo rješenje je zaista idealno, iako sigurno ne može obezbjediti grijanje za cijeli grad. Ali rješenje svih problema na održivi način ne leži u staromodnim centralizovanim sistemima“.

Pred Banjalukom dug put

Kako nam se čini Banjaluci predstoji jako dug put ka postizanju konačnog cilja, a s obzirom na strukturu budžetske potrošnje, te minimalan iznos novca za razvojne projekte, pitanje je da li će Banjaluka smanjiti emisije štetnih gasova do 2020. godine.