Nedavna najava iz Brisela da će se Evropska unija do jeseni baviti preispitivanjem svoje politike susjedstva ovdje je ponovo u prvi plan izbacila dilemu da li će onda zapadni Balkan otići u zasjenak. Iz Brisela tvrde da neće, a posmatrači u Beogradu iskazuju različita mišljenja. Oni su, pak, saglasni u jednom – da se proces pridruživanja razvlači i da je teško pretpostaviti do kada bi pridruživanje moglo da traje.

Na pitanje novinara Politike, da li će se zapadni Balkan u narednom periodu naći u drugom planu interesovanja, budući da ima probleme na svom istoku, Maja Kocijančič, portparolka Federike Mogerini, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbjednost, odgovara da se to neće dogoditi. „Evropska politika susjedstva bavi se odnosom EU sa 16 zemalja na našem istoku i jugu. Zemlje zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu i dio su procesa proširenja. Te dvije politike su paralelne i obe dobijaju svu neophodnu pažnju”, ističe Kocijančičeva u izjavi za „Politiku”.

Međutim, Nikola Jovanović, programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, ukazuje da je za EU danas „prioritet utvrđivanje istočne granice svoje zone uticaja, što podrazumijeva, prije svega, rad na Ukrajini i Moldaviji”.

„Prema toj logici, Balkan nesporno spada pod EU, ali je problem što se ona još nije odlučila da li će se zadovoljiti dominantnim uticajem ovdje, ili će se ići na punopravno članstvo. Zato se rastežu pristupni pregovori”, kaže Jovanović, koji ocjenjuje da bi, ukoliko Srbija uspješno izvrši fiskalnu konsolidaciju i uđe u ozbiljne infrastrukturne projekte sa susjedima, ozbiljni pregovori mogli da krenu u 2017. godini.

Nevezano s politikom susjedstva, Maja Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, misli da region Balkana treba da se pripremi na to da će proces pristupanja trajati veoma dugo – „duže nego što mislimo”. „U narednim godinama će EU – koja već sada ima evrozonu kao poseban dio, ali se i u okviru te evrozone stvara posebno jezgro vodećih zemalja – da se prekomponuje tako da će zaista biti Evropa koncentričnih krugova. U momentu kad se s nama bude ozbiljnije razgovaralo o pristupanju veliko je pitanje u koji ćemo krug mi pristupati. Dakle, mislim da je priča o pristupanju sada sasvim drugačija i da se potpuno razlikuje od onoga što je bilo dvehiljaditih godina i da mi toga treba da budemo svjesni i da realno sagledavamo situaciju”, ističe Kovačevićeva.

S druge strane, mišljenja da EU već sada pokazuje manje pažnje zemljama u procesu pristupanja nego nekim susjedima, mada se ta dva procesa formalno ne isključuju, potkrepljuju se i stavom da se to moglo predvidjeti jesenas, kada je naziv funkcije komesara „za proširenje” promijenjen u komesar „za susjedsku politiku i pregovore o proširenju”. Svejedno što je iz EK tada objašnjavano da je ovaj resor tako nazvan zbog toga što je jasno da pristupanja novih članica neće biti u sljedećih pet godina, ipak se moglo predvidjeti na šta će pažnja EU prevashodno biti usmjerena do kraja ove decenije.

Inače, Evropska unija pokrenula je, kako se čuje, promjenu svoje politike susjedstva na obodima, poslije optužbi nekih da je probudila agresivnost Rusije, što je potom dovelo do rata u Ukrajini. Susjedstvo EU čine: zemlje Istočne Evrope (Moldavija, Ukrajina, Belorusija), zemlje Južnog Kavkaza (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija) i mediteranske zemlje (Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Egipat, Liban, Jordan, Izrael, Sirija, Palestina).

U novoj susjedskoj politici biće, kako javljaju izvještači iz Brisela, dato i više „fleksibilnosti” susjednim zemljama. „Treba učiniti da zemlje nisu primorane da biraju između Istoka i Zapada, nego da mogu da biraju svoj vid saradnje”, rekla je Mogerinijeva, a Johanes Han, komesar za susjedsku politiku i pregovore o proširenju, objasnio je da će se zapravo utvrditi šta je dosad škripalo u odnosima Unije sa susjedima i šta bi bile promjene nabolje. On je predočio da „postoje jako valjani razlozi” za to, počev od ključnih izazova energetske bezbjednosti, imigracije, pa do bitke protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Neke promjene se možda već naziru. „Euobzerver” prenosi da je Dimitros Avramopulos, evropski komesar za migracije – koji je u Beogradu minule srijede razgovarao s premijerom Aleksandrom Vučićem o migracionim tokovima sa Kosova i zatražio da Srbija pojača nadzor granice s Mađarskom – novinarima u Briselu prije nekoliko dana rekao da ljudi treba da budu u stanju da se prijave za azil iz svoje domovine.

Kovačevićeva, koja je svojevremeno napisala i naučni rad pod nazivom „Evropska politika susjedstva: iznevjerena očekivanja?”, kaže, pak, da je u ovom trenutku ipak teško zaključiti šta je to što EU zapravo treba da promijeni u svojoj susjedskoj politici, s obzirom na ukrajinsku krizu i neke pogrešne korake koji su povučeni. „Suština susjedske politike bila je da se pokuša da se potpuno preslika politika proširenja bez proširenja – dakle da se preslika uslovljavanje koje se nagrađuje ustupcima, u smislu potpisivanja sporazuma o pridruživanju, potpisivanja raznih pregovora o viznim olakšicama, potpisivanja različitih sporazuma o saradnji i da se stvara mreža bliskih odnosa. Međutim, poslije grešaka koje su se desile u Ukrajini, u kojoj se dogodio paradoks da je sporazum o pridruživanju praktično postao tačka rascjepa, i za EU i za Ukrajinu i za odnose s Rusijom, nisam sigurna da li će EU sada uopšte izaći s nekom zaista strateški novom idejom ili s birokratski napisanim novim dokumentom, koji bi se proglasio kao novi korak”, kaže Kovačevićeva, koja ne očekuje neke velike strateške promjene u tom domenu.

izvor: Politika