A ako bi se još nalazi istraživanja Cesida i TV Prve u Vojvodini pretvorili u izborne rezultate, Šešelj bi bio najpopularniji opozicionar u pokrajini s 10,8 odsto glasova, dok bi mu u leđa gledali Boris Tadić, Nenad Čanak, Saša Radulović, Boško Obradović i Bojan Pajtić.

Ipak, zasad je jedino izvesno da će „izborna golgota” radikala od 2014. rezultirati njihovim „vaskrsom” i povratkom u parlament, što pokazuju i ankete: od partije koja je na izborima pre dve godine jedva namakla dva odsto glasova, SRS je, prema poslednjoj anketi Faktor plusa, dospeo do stabilnih 7,8 odsto.

Da li bi do 24. aprila radikali mogli da povećaju izborni  rezultat zahvaljujući glasanju iz protesta? Drugim rečima, da li Šešelj može privući birače rezignirane aktuelnom vladom koji će mu dati glas makar im ne bio ideološki blizak – baš kao što su mnogi devedesetih godina glasali za DOS „samo da Slobodan Milošević ode s vlasti”?

Takvu mogućnost već je nagovestio Srđan Bogosavljević, direktor Strateškog marketinga. On je nedavno u intervjuu za naš list kazao da postoji dobar deo među onima koji ne podržavaju SNS i Vučića kojima je svejedno za koga će od „protivnika” glasati.

„Upravo zato izgleda moguće lako ’prelivanje’ birača između grupe građanskih i grupe desnih partija”, naveo je tada Bogosavljević.

Ipak, u slučaju Šešelja, analitičari sumnjaju u takvu mogućnost, tvrdeći da je vođa radikala posle nedavne oslobađajuće presude u Hagu „štrpnuo” prevashodno deo glasova opcija srodne ideološke orijentacije poput koalicije DSS–Dveri i dela desno orijentisanih naprednjačkih birača.

Upravo time je analitičar Dejan Vuk Stanković protumačio porast rejtinga SRS-a, po Faktor plusu, s martovskih 6,1 odsto na aktuelnih 7,8.

„Ako posmatrate stepen podrške SNS-u i toj koaliciji pre mesec dana i sada, nešto je manji, a Šešeljev je veći u odnosu na prethodni period. Na hašku priču su senzitivni svi koji glasaju ili za stranke koje su bile na vlasti devedesetih ili za DSS–Dveri. To je biračko telo koje Šešelja može da identifikuje s nekom vrstom političkog pobednika i da mu da podrške”, rekao je Stanković na jučerašnjem predstavljanju rezultata Faktor plusa.

Da će tako ostati, smatra i analitičar Dragomir Anđelković. On navodi da uvek postoje glasači koji glasaju iz revolta, to jest koji se opredeljuju za opciju čiju politiku tumače kao najvećeg oponenta vlasti koja im nije po meri. Ali, kod Šešelja su prisutna „relativno velika ograničenja”.

„On je prevashodno usmeren na ljude koji su socijalni gubitnici tranzicije i loše žive, što jeste ogroman deo stanovništva, ali bez jasno izgrađenog političkog stava, kao i na one koji su nacionalno opredeljeni”, navodi Anđelković.

U takvoj situaciji, dodaje on, teško je očekivati da bi Šešelj mogao da privuče simpatizere, na primer, Liberalno-demokratske partije i Demokratske stranke.

„Ali, možda bi mogao da uzme neki glas i od onih koji bi eventualno glasali za te stranke, ali su generalno razočarani u sve i opredeljuju se za nekoga ko im deluje da je protiv celog sistema”, ističe Anđelković.

Ipak, postoje određene grupacije stanovništva koje lider radikala izvesno neće pridobiti.

„Kod onih delova starije populacije koja je nekad bila antimiloševićevski nastrojena postoji stara odbojnost prema Šešelju. Ma koliko loše živeli i ne podržavali Vučića, takvi neće glasati ni za Šešelja. Kod mlađih ljudi s izgrađenijim političkom stavom dominira ili anacionalna orijentacija ili nacionalna, ali im se prosto gadi njegov stil”, napominje Anđelković.

Pojedini pak smatraju da se ovakvi glasovi,  u slučaju da ih Šešelj privuče, ne bi mogli nazvati protestnim izjašnjavanjem protiv Aleksandra Vučića, kome su radikali preko potrebni kao parlamentarna opozicija pred kojom će premijer moći da kaže Evropi: „Evo ko će zavladati ako ja ne ostanem na vlasti.” Takvu tezu izneo je američki portal „Politiko”, ističući u članku, koji su juče prenele agencije, da „politički posmatrači u Srbiji smatraju da bi Šešeljev izborni izborni uspeh mogao da bude Vučićev adut”.

„Kada vremena postanu teška, prisustvo ekstremista u parlamentu može da posluži Vučiću da podseti birače, pa čak i EU, kako bi izgledala alternativa njegovom rukovodstvu”, navodi se u tekstu.

Ipak, Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbija smatra da je takva teza „isforsirana”.

„Političari obično kalkulišu da pobede, a takav dogovor između Šešelja i Vučića na duži vremenski period nije nešto na šta bi se u tom kontekstu moglo računati”, kaže Goati.

Predstojeći izbori, dodaje on, biće „simultanka SNS-a na 18 tabli u kojoj će naprednjaci ubedljivo pobediti”, dok bi SRS mogao da ostvari i dvocifren rezultat jer će njihovo „lovno područje” prevashodno biti „birači DSS-a, koji se suštinski programski ne razlikuje od SRS-a”.

---------------------------------------------------------------

Zašto lidera SRS nema na Kosovu

Kosovska policija dobila je nalog da uhapsi Vojislava Šešelja ako pokuša da uđe na Kosovo, javili su prištinski mediji. Ta odluka prištinskog ministarstva unutrašnjih poslova obznanjena je juče, istog dana kad su radikali održali predizborni miting u Kosovskoj Mitrovici, kojem njihov lider nije prisustvovao. Kao razlog za Šešeljevo odsustvo, novinarima je, kako prenosi Tanjug, rečeno da je to zato što mu „režim u Srbiji nije izdao pasoš i važeću ličnu kartu”. „Kad sam se kao pobednik nad Haškim tribunalom vratio u Beograd, izdali su mi novu ličnu kartu, ali i doneli rešenje da je ne mogu koristiti kao putnu ispravu, da s njom ne mogu putovati na srpsko Kosovo i Metohiju, u Republiku Srpsku, Crnu Goru i Makedoniju”, rekao je Šešelj, koji takođe nije bio prisutan ni na stranačkom skupu u Gračanici pre dva dana.

Lider SRS-a je, podseća Beta, ranije najavljivao da će u kampanji doći na sever Kosova i razgovarati sa članovima i simpatizerima.

Izvor: Politika