Рајчевић је у интервјуу Срни рекао да су нацрти закона о високом образовању и обезбјеђењу квалитета у тој области тренутно у фази јавне расправе, а потом ће у форми приједлога закона бити упућени у Народну скупштину.

Он је најавио да је ове године у плану креирање новог модела финансирања научно-истраживачких пројеката у Српској.

У четвртом кварталу предвидјели смо нова законска рјешења у смислу редизајнирања система подстицајних средстава за научно-истраживачку заједницу. Чека нас и иновирање Закона о информационој безбједности гдје ћемо по први пут успоставити инспекцију у овој области, па ће обавеза сваког субјекта у Српској бити да примијени одређене стандарде из области информационе безбједности с циљем заштите података у дигиталној форми - истакао је Рајчевић.

Он каже да у ери информационог друштва и глобалних економских трендова базираних на знању, знање мора бити примарни и најважнији ресурс нашег друштва и Српске.

Подстицаћемо младе да се што прије укључе у модерне токове и стичу знања да би били конкурентни у 21. вијеку и у ери глобалне, дигиталне економије у којој је управо знање најважнији ресурс - рекао је Рајчевић.

Он је додао да ће бити инсистирано и на практичној примјени знања високошколаца, односно враћању и оснаживању "изгубљених" веза науке и привреде.

НАЈБОЉИМ СТУДЕНТИМА ПОНУДИТИ ПОСАО И У РЕАЛНОМ СЕКТОРУ

Рајчевић је поручио да постоји начин да се на овим просторима задрже најквалитетнији кадрови који факултете завршавају код нас и у иностранству, о чему говори и иницијатива премијера Српске Радована Вишковића да се најбољим студентима јавних универзитета понуди посао у институцијама Српске.

Та добра пракса биће настављена, али најбољима треба да понудимо посао и у реалном сектору, јер ћемо са њиховим иновацијама и идејама постићи конкурентност наше привреде - истакао је Рајчевић у интервјуу Срни и додао да су привреди потребни стручни људи са визијом који разумију глобалне економске токове и трендове.

Он је рекао да владајуће структуре одлив квалитетних младих људи могу сузбити стварањем привредног окружења у којем ће моћи да се запосле и са добрим примањима обезбиједе егзистенцију.

Као Влада и ресорно министарство, планирамо креирање стимулативног пословно-пореског окружења за развој високотехнолошког сектора. У процесу смо формирања радне групе да до краја првог квартала ове године дођемо до нових законских рјешења који ће дефинисати стимулативне пореске стопе за новоосноване старт-ап компаније које се баве информационо-комуникационим технологијама - открио је Рајчевић.

Министар је рекао да је циљ да Српска на овом плану буде конкурентна и препознатљива по извозу услуга на свјетска тржишта.

Рајчевић је додао да представници Српске преговарају о кредитном аранжману у оквиру којег би на овим просторима, у стимулативном пословном окружењу, био изграђен научнотехнолошки парк, који би прерастао у научнотехнолошки град.

Циљ је да, упоредо са реформом високог образовања, дођемо до споја наших студената и научноистраживачке заједнице са заинтересованим домаћим и иностраним пословним субјектима. Можемо доћи до сасвим новог 'екосистема' у оквиру којег ћемо се бавити иновацијама, дигитализацијом и слично - рекао је Рајчевић.

Наводећи да по закључку Владе праве анализу преноса надлежности у протеклом периоду са Српске на БиХ, Рајчевић поручује да ће Министарство настојати да се такве девијације исправе политичким средствима.

Рајчевић је рекао да је једна од негативних појава политизовање реакредитације два јавна универзитета Српске и њиховог уписа у државни регистар акредитованих високошколских установа у БиХ.

Ипак, мислим да ће то као и нека друга питања убрзо бити ријешени, поготово након што имамо формиран нови Савјет министара - рекао је Рајчевић.

Рајчевић је поновио да су питања научнотехнолошког развоја уставна надлежност Српске и да на овом плану прописи Српске не могу бити дерогирани са нивоа БиХ.

БОЛОЊСКИ КОНЦЕПТ ПРИМИЈЕЊЕН ТРАЉАВО

Он сматра да болоњски концепт код нас није примијењен стриктно, већ траљаво, због чега је у протеклих 10 до 15 година дошло до формирања хибридног система образовања, који је показао слабости и имао бројне негативне ефекте.

Он очигледно није дао резултате у складу са којима бисмо се приближили тој некој европској фамилији држава које су имплементирале болоњски концепт који подразумијева и мобилност студената, знања и академског особља - појаснио је Рајчевић.

Он је истакао да Српска у реформи високог образовања треба да иде у стриктну имплементацију болоњског процеса, јер је то неминовност, али на начин који ће одговарати овдашњем друштву.

Не бих се бавио овим реформама да нисам убијеђен да је могуће сузбити и санирати постојеће негативне појаве у високом образовању - поручио је Рајчевић и додао да ће након ступања на снагу нових закона у високом образовању, уз помоћ просвјетне инспекције, бити направљена ревизија ефеката примјене болоњског принципа на свим високошколским установама Српске.

Рајчевић је поновио да је један од циљева реформи борба са свим негативним трендовима попут лажних диплома и других неправилности.

Настојаћемо да за што краће вријеме санирамо ефекте свих негативних појава у високом образовању с циљем да подигнемо општи квалитет, без обзира да ли се ради о приватним или државним факултетима - прецизирао је Рајчевић.

Он каже да желе подстаћи високошколске установе да се такмиче квалитетом и на тај начин привлаче студенте, а један од циљева реформе високог образовања је и да се врати повјерење друштва и младих, без чега нема будућности.

Извор: Срна