БАЊА ЛУКА - Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ранко Шкрбић рекао је данас у Бањoj Луци да је, према подацима Свјетске здравствене организације, неправилна исхрана основни фактор настанка 42 одсто свих болести.

"На нивоу БиХ одговорност је ентитета, односно свих нас који смо у владама да јачамо капацитете да би производни циклус хране од њиве до трпезе био у потпуности контролисан", рекао је Шкрбић на конференцији за новинаре у Бањој Луци уочи Свјетског дана хране, који ће сутра бити обиљежен под слоганом "Одржимо безбједност хране у кризним ситуацијама".

Шкрбић наводи да подаци Организације за храну и пољопривреду (ФАО) показују да је у свијету више од једне милијарде становништва неухрањено, што је највише у посљедњих 40 година.

Он је истакао да је ФАО у сарадњи са другим хуманитарним организацијама из цијелог свијета поставила циљ да се до 2015. године број неухрањених преполови.

Шкрбић каже да у реализацији овог циља постоје бројне препреке, као што су природни и људски фактори, ниска продуктивност у области пољопривреде, те висока стопа наталитета, нарочито у државама које су несигурне у погледу безбједности хране.

Специјалиста хигијене и здравствене екологије доктори Весна Рудић-Грујић из Института за заштиту здравља РС рекла је да је овај институт у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите РС и Министарством просвјете и културе РС покренуо акцију у оквиру мреже пројекта "Здраве школе РС" у оквиру којег настоји обезбједити хигијенски исправну воду за пиће у свим школама у Српске.

Грујићева је истакла да је Институт за заштиту здравља РС у сарадњи са Агенцијом за сигурност хране од фебруара до априла прегледао више од 2 400 намирница на здравствену исправност, те додала да је храна под редовном контролом, али се не може рећи да је 100 одсто сигурна.

Она је навела да овај институт, након инспекцијске контроле увезене хране на домаће тржиште, врши контролу ових намирница и истакла да када је ријеч о здравственој исправности ове хране нема значајних разлика у односу на домаће производе.

"Треба истаћи да ми сви не треба да будемо пасивни потрошачи. Мора се повећати свијест грађана да провјеравају декларације на производима које купују", рекла је Грујићева и додала да у РС, према посљедњим подацима из 2003. године, 21,4 одсто дјеце између седам и 15 година има повећану тјелесну масу.