БЕОГРАД - Швајцарски професор уставног права и оснивач Института за федерализам у Фрибургу Томас Флајнер изјавио је да би дошло до уништења међународног права, уколико би Међународни суд правде донио мишљење у прилог независности Косова.

Он је оцијенио да би, уколико би суд прихватио аргумент Албанаца да им право на сецесију припада због тога што су дуго година били изложени репресији Београда, то био страшан преседан који би дестабилизовао свјетски мир.

Флајнер је истакао да би тада сви који имају иредентистичке, односно сецесионистичке захтјеве кренули са терористичким акцијама како би испровоцирали државу да им одговори и то искористили да поставе захтјев за сецесију.

"Такође, мора се онда поставити питање зашто су Савет безбедности и УН донели Резолуцију 1244 којом се гарантује територијални интегритет и суверенитет СРЈ, а нису одмах када је завршена државна репресија усвојили те разлоге и још тада дали независност Косову", рекао је Флајнер за "Политику".

Аргумент који је пред Међународним судом правде изнијела Њемачка и по коме је Косово држава јер има територију, власт и народ, Флајнер је оцијенио као став који потпуно игнорише реалност у свијету.

"Зашто би ситуација на Косову била различита од оне у Судану, Кашмиру или са Курдима који имају територију, народ и власт. Такав приступ довео би нас у ситуацију да би свако ко се бори оружјем и контролише територију могао да добије државу. То би био крај света", истакао је Флајнер.

Он је појаснио да Косово јесте јединствен случај, али не у оном смислу у коме то желе да прикажу они који су га признали као независну државу.

"Јединственост косовског случаја огледа се у томе што је управо Резолуција 1244 једини акт икада донет којим се забрањује сецесија дела територије једне земље тиме што се гарантује територијални интегритет тадашње СРЈ. Такав акт не постоји, рецимо, за Квебек или Кашмир", појаснио је Флајнер.

Он је подсјетио да никад у међународној заједници до сада није постојао случај да се једном народу призна право на самоопредјељење.

"Курди су се позивали на то право, али ни до данас међународна заједница им није дала право на самоопредељење, односно није им дала државу", рекао је Флајнер.

Он је навео да би једини помак у том правцу била Декларација УН о статусу аутохтоног народа из 2007. године, која први пут гарантује аутохтоном народу колективно право на територијалну аутономију у оквиру државе, али не и право на сецесију.

"Међутим, против ове декларације су у УН гласале баш државе које су признале Косово, попут САД и Канаде", рекао је Флајнер и оцијенио да је одлука да се призна Косово искључиво политичка.