Велики прасак догодио се прије 13,7 милијарди година и тада је настао свемир. У Европском центру за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) најављују да ће то покушати да понове. Први покушај заказан је за уторак 30. март.

У највећем научном експерименту на свијету, који почиње у уторак 30. марта, научници ће у Великом хадронском сударачу покушати да понове тренутак Великог праска – да сударе честице највећом енергијом до сада, као у условима за које се претпоставља да су владали прије 13,7 милијарди година када је настао свемир, објавио је ЦЕРН.

Џиновск акцелератор, који се простире кроз 27 километара дуги кружни тунел испод швајцарско-француске границе тренутно ради на 3,5 тера електрон-волти (ТеВ), највећом енергијом досад постигнутом, а идућих дана ће убрзати. Први покушај судара на 7 ТеВ планиран је за 30. март“, наводи се у саопштењу.

Тамна материја

„Можда ће требати сати или чак дани да дође до судара“, објаснио је директор ЦЕРН-а Ролф-Дитер Хојер. Вишеструки судари енергијом од 7 ТеВ створиће мини-Велике праскове, стварајући податке које ће хиљаде научника анализирати још годинама. Они сматрају да би могли да открију тамну материју, која, како се претпоставља, чини 25 одсто свемира, али чије постојање никада није доказано.

Астрономи и физичари тврде да се тренутно познаје само 5 процената свемира, а невидљиви остатак састоји се од тамне материје и тамне енергије, које чине 25 односно 70 посто свемира.

„Ако откријемо и схватимо тамну материју, наше знање обухватиће 30 одсто свемира, што је велики корак напријед“, рекао је Хојер.