Белгијанци данас излазе на изборе који би могли одлучити о томе да ли ће и како Фламанци и Валонци наставити заједно да живе, а влада у Бриселу увјерава партнере у Европи да то неће пореметити будуће белгијско предсједавање Европском унијом које почиње 1. јула.

Уочи избора има страховања у ЕУ да, по свим процјенама, предстоје велике тешкоће у формирању новог, по Уставу обавезног фламанско-валонског кабинета Белгије. Произилази да пријете поремећаји у дјеловању установа ЕУ током белгијског предсједавања.

Белгијски премијер у оставци Ив Летерм је саопштио да се Белгија спремила за предсједавање ЕУ, а други званичници кажу да ће Брисел вођење европских послова препустити новим челницима институција ЕУ - високом представнику за спољну и безбједносну политику Кетрин Ештон, и предсједавајућем Савјета ЕУ, Белгијанцу Херману ван Ромпеју.

У европским медијима се указује да би нарастајући сепаратизам у холандскиговорећој Фландрији и претварање Белгије у неку врсту конфедерације, могли подстаћи јачање центрифугалних тежњи у Шпанији, Румунији и Словачкој, потом и у Италији и на Корзици.

Сматра се и да би "пуцање Белгије" неповољно утицало на дубоку кризу евра који је и белгијска валута.

Повод за пад владе у априлу је био излазак фламанских либерала из савезног кабинета. Повод је био њихов захтјев да се подјели једна изборна јединица - Брисел-Хале-Вилворде - у којој живи већинско францускиговореће становништво, али градови и општине Хале и Вилворде припадају Фландрији.