Prema
projekciji za finansijsku prestonicu Švajcarske Cirih, za tu mjeru,
nazvanu Minderova inicijativa po senatoru Tomasu Minderu, do kraja
glasanja izjasniće se 71 odsto glasačkog tijela.
U Ženevi je glasanje završeno u podne, a u Cirihu će glasačka mjesta biti otvorena nešto duže.
"Narod je odlučio da pošalje jak signal upravama firmi,
švajcarskoj vladi i parlamentu", rekao je Minder za švajcarsku
televiziju RTS, dodajući da nije iznenađen dosadašnjim rezultatima.
Referendum
je na njegovu inicijativu održan na nacionalnom i lokalnom nivou, a
odnosi se samo na švajcarske kompanije sa spiska švajcarske ili stranih
berzi, navodi AFP.
Prema toj
inicijativi, mandat članova izvršnih odbora firmi biće ograničen na
godinu dana i biće ukinute izvjesne nadoknade, među kojima su i
otpremnine koju dobiju izvršni direktori kad napuste kompaniju. Pored
toga, predviđeno je ukidanje bonusa za preuzimanje ili kada kompanija
proda dio svog biznisa.
AFP podsjeća da je Švajcarska izbjegla
ekonomsku krizu koja je pogodila Evropsku uniju, ali da je i u njoj
javnost nezadovoljna visokim platama i bonusima za vodeće biznismene.
Među
njima je i Danijel Vasela, bivši direktor farmaceutskog giganta
"Novartisa", koji je u 2011. godini primio 15 miliona švajcarskih
franaka (16 miliona evra). Dodatno ulje na vatru dolio je plan da mu se
dodjeli 72 miliona švajcaraca kao otpremnina i taj iznos je bio predviđen
da mu se isplati u šest godina.
Vasela je bio na čelu firme od
1996. godine do prošlog februara. Iako se odustalo od takve isplate, on
je ostao negativan primjer za one koji su vodili kampanju za raspisivanje
referenduma. Dogovor s njim je nedavno procurio u javnost.
Na
udaru pobornika referenduma našli su se i čelnici još nekih kompanija.
Tako, za šefa farmaceutske kompanije "Roš Severin Švan" planirano 12,5
miliona švajcaraca, za direktora giganta "Nestlea" Paula Bulka 11,2
miliona i za lidera proizvođača čokolade "Lind" Ernsta Tanera 10
miliona.
Ukoliko Minderova inicijativa bude usvojena na
referendumu, vlada će predložiti nacrt zakona koji će ići u parlament, a
to je procedura koja uobičajeno traje više od godinu dana.
(Tanjug/Frontal)
