Kultura

Бесмртна поезија Десанке Максимовић

Тачно 27 година је прошло од како нас је напустила српска пјесникиња Десанка Максимовић, ауторка бројних пјесама, међу којима је можда најдраматичнија "Крвава бајка".

Десанка Максимовић је рођена 16. маја 1898. године у селу Рабровица код Ваљева. Њен отац је радио у школи као наставник, а убрзо по њеном рођењу је добио премјештај, па се тако цела породица преселила у Бранковину, у којој је провела дјетињство. Завршила је гимназију у Ваљеву, а Филозофски факултет у Београду. Десанка Максимовић је рано почела да пише, а својим другарима у средњој школи је често читала оно што је писала. Они су се одушевљавали и охрабривали је да настави са писањем, а главни мотиви њених пјесама су љубав и патриотизам.

У 35. години, тачније у августу 1933, удала се за глумца и пјесника Сергеја Сластикова. Имали су складан живот, иако нису имали дјеце. Ипак, многи су сматрали да је сав њен пород био књижевни.

Десанка Максимовић је у неколико школа радила као професор српског језика од 1923. до 1953. године. Прво је радила као професор у обреновачкој гимназији, затим у Трећој женској гимназији у Београду, након чега је премјештена у учитељску школу у Дубровнику, гдје је провела годину дана, пише портал Едукација. Послије тога је радила у Првој женској гимназији у Београду. Једна од њених најбољих ученица била је Мира Алечковић, која је такође постала пјесникиња, али касније и присна пријатељица Десанке.

Чувена српска књижевница освојила је бројне награде, међу којима су Вукова награда, Његошева награда и награда АВНОЈ-а (награда Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије). Изабрана је за почасног грађанина Ваљева.

У Ваљеву је, још за њеног живота, подигнута њена статуа, иако се пјесникиња томе противила, а када су је питали како се осјећа када види свој споменик, рекла је: "Скаменила сам се".

Због своје бесмртне поезије, Десанка Максимовић је 17. децембра 1959. године постала ванредни члан Српске академије наука и умјетности, а 16. децембра 1965. године и редован члан.

Умрла је 11. фебруара 1993. године у Београду, а сахрањена је у Бранковини.

Након њене смрти, основана је фондација "Десанка Максимовић" која додијељује награду за књижевност под називом "Десанка Максимовић".

 

Извор: Глас Српске
Twitter
Anketa

Da li je opozicija u Srpskoj trebala učestvovati na mitingu u Banjoj Luci ili nije?

Rezultati ankete
Blog